Moć štampe, moć medija

Poslednjih meseci ove godine neka „mala elektronska čuda” dogodila su se zahvaljujući medijima sa kojima sarađujem. Prvo je Moskovljanin Dimitrije poslao pismo u kome traži novinara Simu Begovića, prijatelja svog dede pilota heroja SSSR-a sa kojim se našao zajedno u logoru Mathauzen 1943. godine. Vrlo brzo javila se Sanja Stoiljković: „U listu ’Politika’ od 28. 5. 2020. god. u rubrici ’Među nama’, objavljen je dopis: ’U traganju za Simom Begovićem’, novinara Dragoslava Simića”, piše Sanja. „Moj deda, Dušan Stojiljković, koji boravi u domu za stara lica u Beogradu, raspolaže podacima o njemu. Decenije je proveo sa Simom. Rado bi podelio sa Vama sve što zna.”

Rus Dimitrije piše koristeći „gugl prevodioca”. Moju adresu nalazi preko sajta: „Dragi Dragoslav Simić! U avgustu planiram da dođem u Srbiju i da se nastanim u Loznici. Šta mislite o tome? Da napišem knjigu sećanja o dedi pilotu i Simi.” Ova priča će zbog korone sačekati svoj epilog.

Preko sajta stiže novo pitanje od Majkla Džonsona iz Bahreina, rođenog u Velikoj Britaniji, i tako započinje nova elektronska epizoda: „... Da budem iskren sve što sam čitao o mojoj porodici na vašem sajtu, iznenadilo me je vrlo prijatno... Razumem da imate profesionalni interes da objavite tu fascinantnu priču. Naravno da bih želeo da čujem sve što se može znati novo o mom porodičnom poreklu… Ko je na primer porodica Pricker iz Sombora. U Srbiji ne poznajem nikoga. Ne znam srpski jezik...!“

Već 14. avgusta opet na adresu ovog novinara stiže pismo od gospođe Fare urednice fotografije „Frankfurter Algmajne cajtunga”. „Planiramo članak o Evi Nahir Panić”, piše Fara. „Na vašoj veb stranici pronašla sam njene divne fotografije. Bila bih vam veoma zahvalna ako biste mi pomogli oko bilo koje informacije o tome ko može da nam obezbedi taj fajl.”

Evu Nahir Panić snimio sam u Izraelu 1989. godine. Fotografiju sam na sajt postavio 2011. godine. Galerija RTS-a nije imala interesa da organizuje postavi bar dela od nekoliko stotina mojih novinskih fotografija, ali eto kad neće domaći javili se stranci.

Dragoslav Simić,
Beograd