Američke sankcije za rusku vakcinu

Moskva ne samo što ne haje za skepsu zapadnih stručnjaka i za američke sankcije protiv ruskih naučnih instituta koji su prvi u svetu razvili i registrovali vakcinu protiv virusa korona, već u zahuktaloj geopolitičkoj trci za prestiž dodaje gas. Najavljuje novo „farmaceutsko oružje” protiv „kuge 21. veka”.

Vladimir Putin poručuje da će se u septembru pojaviti druga ruska vakcina protiv kovida 19, za koju veruje da će biti pouzdana i efikasna. Iz Nacionalnog medicinskog istraživačkog centra „Almazov” stiže da vest da se radi na jedinstvenom cepivu koje bi trebalo da istovremeno štiti i od gripa i od korone.

Ruski senator Oleg Morozov smatra da novim sankcijama protiv ruskih naučnih centara SAD zapravo prikrivaju poraz u razvoju vakcine protiv korone i pokušavaju da pošto-poto sačuvaju zapadno tržište za sebe. Vašington se ipak preračunao, kaže Morozov, jer će, uprkos sankcijama, ruska vakcina biti tražena u svetu.

„Sankcije koje SAD uvode protiv instituta za istraživanje vakcina predstavljaju ozbiljan napad ne samo na Ruse, već i na slobodu autonomije naučnika širom sveta”, upozorava Tiberio Gracijani, šef italijanskog instituta „Vižn i globalni trendovi”.

Gracijani za moskovski časopis „Međunarodni život” kaže da Vašington ovim sankcijama pokušava da uspori razvoj ruske vakcine u apsurdnoj borbi za naučnu nadmoć. SAD su, po njemu, u ovom istorijskom trenutku u velikim poteškoćama i plaše se gubitka tehnološkog i naučnog liderstva pa zato pribegavaju sankcijama, koje su deo hibridnog rata protiv svih država izvan američke sfere uticaja.

Ipak, stručnjaci iz laboratorija na Zapadu upozoravaju da naučni podaci o ruskoj vakcini još nisu dostupni za proveru.

Bi-Bi-Si piše da je ruski institut „Gamaleja”, koji se našao na američkoj „crnoj listi” jer navodno radi na hemijskom i biološkom oružju, sa kliničkim ispitivanjima vakcine počeo 17. juna, nekoliko meseci posle Kine, SAD i zemalja EU. Po njima, Putin je poslao poruku svetu o moći ruske nauke, ali to nije dovoljno, jer nijedna do sada razvijena vakcina protiv korone nije pokazala zadovoljavajuću efikasnost.

S druge strane Atlantika, u grozničavoj borbi da i posle novembarskih izbora ostane u Beloj kući, Donald Tramp bezuspešno pritiska američke farmaceutske kompanije da što pre izbace vakcinu na tržište. Direktor američke Savezne uprave za lekove (FDA) Stiven Han, pak, ne želi nikakve prečice. Za „Vašington post” on poručuje da će samo bezbedna i efikasna vakcina dobiti odobrenje. A to se ne očekuje pre kraja godine.

Trka za vakcinu ne predstavlja samo napredak u borbi protiv bolesti od koje je do sada obolelo više od 24 miliona ljudi u svetu, a umrlo skoro 840.000. Ona se pretvorila u borbu moći, prestiža i velikog novca. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, laboratorije u 12 zemalja razvile su 27 kandidata za vakcinu, koji su sada podvrgnuti kliničkom testiranju.

Ali, pitanje je koliko su političari, u želji da njihove zemlje budu prve na ovom polju, svesni rizika i mogućih posledica preranog uvođenja cepiva koje je prošlo skraćenu proceduru testiranja. Iako direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus poručuje kako se mora sprečiti „vakcinacioni nacionalizam”, nema sumnje da će se ona država koja prva na svetsko tržište izbaci sigurnu i efikasnu zaštitu od kovida 19 popeti na geopolitički Olimp.

Samo četiri dana pošto je Rusija registrovala vakcinu „Sputnjik pet”, Evropska komisija je sklopila ugovor sa britanskom kompanijom „Astra zeneka” za nabavku 300 miliona doza cepiva u vrednosti od 2,4 milijarde evra. Ali, članice Evropske unije na ovu vakcinu, koja se pravi u saradnji s Univerzitetom u Oksfordu, ne mogu da računaju pre kraja godine.

Ni Kina i Indija ne žele da zaostanu u ovom nadmetanju velikih sila za zdravlje čovečanstva, koje podseća na početak šezdesetih godina i osvajanje svemira, kada je SSSR iznenadio SAD poslavši prvog čoveka u svemir. Kineski „Kansino” dobio je odobrenje patenta od nadležne službe u Pekingu i to je prvi zaštićeni patent za vakcinu protiv kovida 19 u Kini.

U Indiji sedam farmaceutskih kompanija pokušava da razvije vakcinu. Ali, želja premijera Narendre Modija da 15. avgusta, na Dana nezavisnosti Indije, dobiju vakcinu nazvanu „kovaksin” nije se ispunila. Indijska akademija nauka poručila je da je taj rok ipak neizvodljiv i nerazuman.

Dok Moskva i Peking, gotovo rame uz rame, ubrzano rade na proizvodnji različitih tipova cepiva, na Zapadu raste sumnja u njihov kvalitet. SAD i Velika Britanija su još polovinom jula izašle sa optužbama da su ruske hakerske grupe ukrale informacije iz njihovih laboratorija kako bi stekli preimućstvo. Moskva je odbacila tvrdnje šefa britanske diplomatije Dominika Raba da su njihove službe pokušale da ukradu informacije o razvoju vakcina, podsećajući da ruska firma „Arfarma” sarađuje sa kompanijom „Astra zeneka”. 

Moskva je sinoć saopštila da je krajnje nedopustivo uvođenje američkih sankcija ruskim naučnim institutima i ima određena pitanja u vezi sa biomedicinskim aktivnostima Vašigtona, navodi se u saopštenju portparolke Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marije Zaharove.Kako je naglasila, prenosi Sputnjik, Moskva se pita kako će američke vlasti objasniti svojim građanima taj pokušaj kažnjavanja ljudi koji „uspešno rade na leku protiv bolesti koja je usmrtila više od 180.000 građana SAD”.