Америчке санкције за руску вакцину

Москва не само што не хаје за скепсу западних стручњака и за америчке санкције против руских научних института који су први у свету развили и регистровали вакцину против вируса корона, већ у захукталој геополитичкој трци за престиж додаје гас. Најављује ново „фармацеутско оружје” против „куге 21. века”.

Владимир Путин поручује да ће се у септембру појавити друга руска вакцина против ковида 19, за коју верује да ће бити поуздана и ефикасна. Из Националног медицинског истраживачког центра „Алмазов” стиже да вест да се ради на јединственом цепиву које би требало да истовремено штити и од грипа и од короне.

Руски сенатор Олег Морозов сматра да новим санкцијама против руских научних центара САД заправо прикривају пораз у развоју вакцине против короне и покушавају да пошто-пото сачувају западно тржиште за себе. Вашингтон се ипак прерачунао, каже Морозов, јер ће, упркос санкцијама, руска вакцина бити тражена у свету.

„Санкције које САД уводе против института за истраживање вакцина представљају озбиљан напад не само на Русе, већ и на слободу аутономије научника широм света”, упозорава Тиберио Грацијани, шеф италијанског института „Вижн и глобални трендови”.

Грацијани за московски часопис „Међународни живот” каже да Вашингтон овим санкцијама покушава да успори развој руске вакцине у апсурдној борби за научну надмоћ. САД су, по њему, у овом историјском тренутку у великим потешкоћама и плаше се губитка технолошког и научног лидерства па зато прибегавају санкцијама, које су део хибридног рата против свих држава изван америчке сфере утицаја.

Ипак, стручњаци из лабораторија на Западу упозоравају да научни подаци о руској вакцини још нису доступни за проверу.

Би-Би-Си пише да је руски институт „Гамалеја”, који се нашао на америчкој „црној листи” јер наводно ради на хемијском и биолошком оружју, са клиничким испитивањима вакцине почео 17. јуна, неколико месеци после Кине, САД и земаља ЕУ. По њима, Путин је послао поруку свету о моћи руске науке, али то није довољно, јер ниједна до сада развијена вакцина против короне није показала задовољавајућу ефикасност.

С друге стране Атлантика, у грозничавој борби да и после новембарских избора остане у Белој кући, Доналд Трамп безуспешно притиска америчке фармацеутске компаније да што пре избаце вакцину на тржиште. Директор америчке Савезне управе за лекове (ФДА) Стивен Хан, пак, не жели никакве пречице. За „Вашингтон пост” он поручује да ће само безбедна и ефикасна вакцина добити одобрење. А то се не очекује пре краја године.

Трка за вакцину не представља само напредак у борби против болести од које је до сада оболело више од 24 милиона људи у свету, а умрло скоро 840.000. Она се претворила у борбу моћи, престижа и великог новца. Према Светској здравственој организацији, лабораторије у 12 земаља развиле су 27 кандидата за вакцину, који су сада подвргнути клиничком тестирању.

Али, питање је колико су политичари, у жељи да њихове земље буду прве на овом пољу, свесни ризика и могућих последица прераног увођења цепива које је прошло скраћену процедуру тестирања. Иако директор СЗО Тедрос Адханом Гебрејесус поручује како се мора спречити „вакцинациони национализам”, нема сумње да ће се она држава која прва на светско тржиште избаци сигурну и ефикасну заштиту од ковида 19 попети на геополитички Олимп.

Само четири дана пошто је Русија регистровала вакцину „Спутњик пет”, Европска комисија је склопила уговор са британском компанијом „Астра зенека” за набавку 300 милиона доза цепива у вредности од 2,4 милијарде евра. Али, чланице Европске уније на ову вакцину, која се прави у сарадњи с Универзитетом у Оксфорду, не могу да рачунају пре краја године.

Ни Кина и Индија не желе да заостану у овом надметању великих сила за здравље човечанства, које подсећа на почетак шездесетих година и освајање свемира, када је СССР изненадио САД пославши првог човека у свемир. Кинески „Кансино” добио је одобрење патента од надлежне службе у Пекингу и то је први заштићени патент за вакцину против ковида 19 у Кини.

У Индији седам фармацеутских компанија покушава да развије вакцину. Али, жеља премијера Нарендре Модија да 15. августа, на Дана независности Индије, добију вакцину названу „коваксин” није се испунила. Индијска академија наука поручила је да је тај рок ипак неизводљив и неразуман.

Док Москва и Пекинг, готово раме уз раме, убрзано раде на производњи различитих типова цепива, на Западу расте сумња у њихов квалитет. САД и Велика Британија су још половином јула изашле са оптужбама да су руске хакерске групе украле информације из њихових лабораторија како би стекли преимућство. Москва је одбацила тврдње шефа британске дипломатије Доминика Раба да су њихове службе покушале да украду информације о развоју вакцина, подсећајући да руска фирма „Арфарма” сарађује са компанијом „Астра зенека”. 

Москва је синоћ саопштила да је крајње недопустиво увођење америчких санкција руским научним институтима и има одређена питања у вези са биомедицинским активностима Вашигтона, наводи се у саопштењу портпаролке Министарства спољних послова Русије Марије Захарове.Како је нагласила, преноси Спутњик, Москва се пита како ће америчке власти објаснити својим грађанима тај покушај кажњавања људи који „успешно раде на леку против болести која је усмртила више од 180.000 грађана САД”.