Školska geta u Čapljini

Čapljina – Školska godina je uveliko počela a osnovci bošnjačke nacionalnosti još nisu prešli školski prag. Njihovi roditelji ne dozvoljavaju da im deca pohađaju nastavu u odvojenom objektu i tako u potpunosti budu odvojena od svojih vršnjaka hrvatske nacionalnosti. Problem je pokušala da reši i federalni ministar obrazovanja Meliha Alić, ali bez rezultata, jer nadležnost u oblasti obrazovanja imaju kantoni čiji resorni ministar Esad Dželilović nema mogućnosti da prisili roditelje kako bi svoju decu uputili u školu. Zna za zakonsku obavezu da sva deca moraju pohađati osnovnu školu a to znači da može podneti tužbe protiv onih koji to deci ne dozvoljavaju.

Direktor škole Hajro Čevro kaže da nije u stanju bilo šta da učini jer je obavezan da poštuje odluku Opštinskog veća koje se rukovodilo činjenicom da je postojeći školski objekat tesan za sve učenike pa zbog toga treba bošnjačku decu izmestiti u neuslovan objekat, nekadašnji đački dom.

To je Bošnjake dodatno razljutilo, pa odbijaju svaku pomisao da njihova deca pohađaju nastavu u objektu koji je tokom rata bio zatvor za njihove sunarodnike, čak i neke roditelje sadašnjih osnovaca. "Ne pristajemo na nacionalna geta", izjavio je Sead Tabaković, otac jednog od 170 čapljinskih mališana preko kojih se prelamaju posledice proteklog rata. "Zahtevamo", kaže on, "da sva deca idu u istu školu, a nastava da se svakako obavlja prema dva nastavna programa".

Primer Čapljine je tek jedan u nizu podela kojima su izložena deca u Federaciji – negde pod izgovorom školskog prostora, negde zbog udžbenika, veronauke...

Zakonske proklamacije i insistiranje međunarodnih organizacija na organizaciji celokupnog obrazovnog sistema u skladu sa evropskim standardima nisu dali očekivane rezultate, što se najbolje potvrđuje na pomenutom primeru, ali i u nekim drugim mestima poput Stoca ili Travnika. U Stocu je sve izdeljeno – od komunalija do školstva, ali su se uspeli dogovoriti da srednjoškolci koriste ista ulazna vrata u Srednjoškolskom centru. U Travniku ni toliko – pola zgrade Školskog centra je sanirano i moderno opremljeno, a druga polovina izgleda kao da se rat juče završio. Čak je i školsko dvorište napola pregrađeno žicom. Neki ironični Travničani bi rekli "da se zna šta je bošnjačko a šta hrvatsko". Onima koji donose odluke bitno je da "mladi prihvate međunacionalne podele kao nešto normalno". U Bosni i još ponegde u svetu.