Na Svetom Stefanu kvadrat 8.000 evra

Podgorica – Izuzetno su visoke cene placeva na Crnogorskom primorju. Njihova vrednost poslednjih dana porasla je od 500 do 1.000 evra po kvadratu, pa sada kvadrat košta oko 3.000, a na ekskluzivnim mestima poput Svetog Stefana je i do osam hiljada. To je uslovilo pad prometa koji je, prema izveštajima nekoliko agencija za nekretnine, bio izuzetno dobar.

Najtraženije su urbanizovane parcele sa pogledom na more i razvijenom infrastrukturom, a u Budvi su placevi skuplji u proseku za oko 100 do 150 evra po kvadratu u odnosu na Bar, Tivat ili Herceg Novi.

U budvanskoj agenciji „Mont-realestejt” objašnjavaju da se cena formira na osnovu nekoliko faktora – pogleda na more, udaljenosti od plaže, da li je novogradnja ili ne i da li ima parking mesto.

Uprkos velikom interesovanju za kupovinu nekretnina na primorju Crne Gore, predstavnici crnogorske Uprave za nekretnine ne mogu da saopšte kolika je zarada od početka godine.

Za sve one koji su zainteresovani da pazare plac u nekom od crnogorskih primorskih gradova, važno je reći da je kupovina kod većine agencija moguća isključivo preko računa. „Strani kupci račun otvaraju u banci na koji prebacuju pare iz inostranstva i na osnovu ugovora o kupoprodaji isplaćuju ugovorenu sumu prodavcu, zatim plaćaju porez na promet nepokretnosti i agencijsku proviziju – kažu u budvanskoj agenciji. Pored ovoga, kupac mora da ima važeći pasoš, a za otvaranje računa u banci potrebna je prijava boravka i potpisivanje ugovora.

Stranac, prema važećim propisima, može da se uknjiži kao vlasnik stana ili kuće isto kao i crnogorski državljani, s tim što ne može da uknjiži zemlju na sebe kao fizičko lice, tako da vlasnici zemlje u Crnoj Gori mogu postati jedino ukoliko otvore preduzeće. Novim predlogom zakona o svojinsko-pravnim odnosima, koji je pre nekoliko dana usvojila crnogorska vlada, predviđeno je da strani građani i preduzeća u Crnoj Gori nemaju pravo svojine nad prirodnim bogatstvima i dobrima, šumama, šumskim i poljoprivrednim zemljištem, spomenicima kulture od posebnog značaja, kao i nekretninama koje se nalaze na područjima važnim za interes i bezbednost zemlje.

Ministar finansija Igor Lukšić ističe da stranci imaju pravo dugoročnog zakupa nepokretnosti, prema BOT aranžmanu ili koncesijama na period od 30 godina, „sa mogućnošću obnavljanja uz odgovarajuću saglasnost”. Vlada je, takođe, još krajem januara ove godine, predložila novi zakon o svojinsko-pravnim odnosima koji bi strancima omogućio ista prava koja imaju crnogorski građani. Protiv tog rešenja bila je Socijaldemokratska partija, koalicioni partner vladajuće Demokratske partije socijalista, kao i potpredsednik vlade Gordana Đurović, koja je ranije objasnila da je protiv predloženog zakona, jer ne odobrava da se strancima dozvoli da kupuju zemlju u Crnoj Gori.

Interesovanje ne mogu da smanje ni upozorenja eksperata i vlasnika agencija koji već mesecima ističu da je tržište nekretnina u Budvi prezasićeno i da su „cene napumpane u odnosu na druge delove Jadrana.Prema njihovim prognozama, novi talas investitora i kupaca nekretnina, pa samim tim i novi skok cena, mogao bi da izazove usvajanje seta imovinskih zakona kojima bi trebalo da budu izjednačena vlasnička prava stranaca i građana Crne Gore.

Đorđe Brujić

-------------------------------------------------------------

Očekuje se promet od 300 miliona evra

Na području Budvanske rivijere prošle godine prodate su nekretnine za više od pola milijarde evra, ili dvostruko više nego prethodne godine, koja se računa rekordnom. Uprkos ocenama da kupoprodaja nekretnina u poslednje vreme beleži zatišje, u lokalnoj samoupravi procenjuju da će ove godine od naplate poreza na promet zaraditi tri miliona evra, što znači da će vrednost prodatih nekretnina iznositi oko 300 miliona evra.