Kina želi da udvostruči nuklearni arsenal

U narednih deset godina, Peking će udvostručiti broj nuklearnih bojevih glava, a namerava i da za trideset godina stvori prvoklasnu vojsku koja bi mogla da parira američkoj, saopštava američko Ministarstvo odbrane.

Prema procenama iz Pentagona, Kina raspolaže sa 200 nuklearnih bojevih glava (bombi), što je neuporedivo manje od američkog ili ruskog arsenala, ali ipak ubrzano razvija kapacitete, prenosi Rojters. Ovo je prvi put da je Pentagon naveo broj kineskih nuklearnih bombi i prognozu o razvoju kineskog atomskog oružja. Procene su objavljene nakon što je predsednik Donald Tramp više puta pozvao Peking da se pridruži dogovorima Vašingtona i Moskve o kontroli nuklearnog naoružanja. U izveštaju se navodi da Kina ojačava i konvencionalno naoružanje da bi potvrdila status svetske sile, osnažila pozicije na Pacifiku, gde joj se interesi neretko sukobljavaju s američkim, možda i „izvršila invaziju na Tajvan”, pa Pentagon izražava „zabrinutost”.

Jedna od najvećih Trampovih zamerki na „Novi Start”, kojim su se SAD i Rusija obavezale da neće imati više od 1.550 raspoređenih nuklearnih bojevih glava, jeste to što ovaj sporazum ne uključuje Kinu. „Novi Start” ističe u februaru sledeće godine. Ako Bela kuća i Kremlj ne obnove ovaj sporazum ili ne postignu novi, više neće postojati nijedan „papir” koji ih obavezuje na ograničavanje arsenala. I pored toga što je šef vašingtonske administracije upozoravao da ga ne zanima dogovor koji neće potpisati i Kina, ipak je pristao na pregovore. Američka i ruska delegacija sastajale su se ovog leta u Beču, ali dogovora još nema.

U analizi Pentagona upozorava se na sve veći rast kineskih nuklearnih ambicija i promenu kineske doktrine, koja je dosad podrazumevala isključivo odbrambenu ulogu nuklearnog oružja, koje postoji samo u toliko meri da može da „odvrati od napada uz minimum kapaciteta”. Podvlači se i da Peking dosad nije bio u stanju da izvodi atomske napade iz vazduha, ali da će se uskoro i to promeniti, što znači da će ovladati takozvanom trijadom (udari iz vazduha, sa kopna i mora).

Vlada Si Đinpinga ranije je odbacila poziv da se pridruži sporazumu između Amerike i Rusije, navodeći da su njeni kapaciteti dvadeset puta slabiji od njihovih. Iz kineskog Ministarstva spoljnih poslova su povodom Trampovih apela saopštili da će „rado” pristati na pregovore kad Amerika bude pristala da svoj nuklearni arsenal svede na veličinu kineskog. Procenjuje se da SAD imaju 3.800, a Rusija 4.300 uskladištenih nuklearnih bombi. Kako Kina nije potpisnica nijednog takvog sporazuma, ona svoje kapacitete može neograničeno da povećava, mada bi joj mnogo trebalo da sustigne SAD i Rusiju. Kineski državni list na engleskom jeziku „Global tajms” piše da je cilj Pentagona da uz pomoć ovog izveštaja dobije još više para od Kongresa i da američke saveznike u Aziji dodatno zastraši navodno agresivnim pekinškim namerama.

Američka analiza kineske vojske objavljena je u eri Trampove odbrambene doktrine, koja predviđa pomeranje fokusa sa bliskoistočnih ratova na rivalstvo sa svetskim silama poput Rusije i Kine. Američko Ministarstvo odbrane smatra da je kineska vojska već pretekla SAD kad je reč o ratnim brodovima i podmornicama (350 kineskih nasuprot 293 američke), protivvazdušnoj odbrani (domaći raketni sistem u kombinaciji sa ruskim S-400 i S-300) i lansiranju raketa sa kopna (ne ograničava je nijedan međunarodni sporazum). Primetno je i da se Kina više ne drži po strani u međunarodnim sukobima i da je poslala vojsku u Džibuti u istočnoj Africi, podvlači se u dokumentu, uz uvid da Peking traži način da dobije vojne baze i u Singapuru, Mjanmaru, Indoneziji, Keniji, Angoli i drugim državama.

Prema zvaničnim podacima, kineski vojni budžet iznosi 174 milijarde dolara, i daleko je veći od vojnih budžeta američkih saveznika u Aziji (Japan – 54 milijarde dolara, Južna Koreja – 40 milijardi dolara), podseća Si-En-En. Pentagon procenjuje da su kineska izdvajanja za armiju u stvari veća i da iznose oko 200 milijardi dolara, ali je to i dalje znatno manje od američkog vojnog budžeta od 685 milijardi dolara, Kako ocenjuje „Vašington post”, sad kad je američka pažnja pomerena s bliskoistočnih militanata na mogući sukob s velikim silama podsticaj dobija i američka industrija naoružanja, jer će Pentagonu biti potrebne daleko ozbiljnije i skuplje oružje .