Obustavljeno testiranje oksfordske vakcine protiv korone

Treća faza ispitivanja vakcine protiv korone koju zajedno razvijaju Oksford i „Astra zeneka” biće prekinuta dok se ne ispita ozbiljan zdravstveni problem koji se pojavio kod jednog dobrovoljca. Ne zna se da li je reč o neželjenoj reakciji na vakcinu ili s njom nema veze. Predstavnik britansko-švedske kompanije nije precizirao o čemu je reč, a „Njujork tajms” piše da je jedan od vakcinisanih Britanaca dobio transverzalni mijelitis, virusnu upalu dela kičmene moždine.

Kompanija ističe da su pauze rutinski deo testiranja kad god se uoči neobična reakcija. Posle obećavajućih rezultata u prve dve faze, treća je počela da se sprovodi u avgustu u Velikoj Britaniji, SAD, Brazilu, JAR i Indiji. Do utorka je vakcinisano 17.000 ljudi, ali je proces sada zaustavljen, verovatno na mesec dana.

U svetu se velika nada polaže baš u ovu vakcinu, možda zbog toga što iza nje stoji prestižni univerzitet, a i manje je politizovana od američke, ruske ili kineske. Australija je obećala da će naručiti 33,7 miliona doza ukoliko se pokaže da je efikasna.

Juče su zvaničnici ove zemlje rekli da ih vest o pauzi ne brine i da je zapravo dokaz da je naučnicima na prvom mestu bezbednost, a ne brzina.

Cepivo se željno iščekuje jer pandemija ne jenjava. Španija, Francuska i Britanija beleže veliki skok broja zaraženih, a Indija je nedavno oborila dnevni rekord sa 90.000 novoobolelih. Broj preminulih u svetu je skoro 900.000. Svetska zdravstvena organizacija je prošle sedmice saopštila da nijedan od kandidata za vakcinu nije u naprednim kliničkim ispitivanjima pokazao „jasan signal” efikasnosti od najmanje 50 odsto. Uprkos tome, Kina i Rusija su počele da najugroženijim grupama daju vakcinu koju su razvili njihovi naučnici.

U Rusiji je u ponedeljak počelo vakcinisanje zdravstvenih i prosvetnih radnika. Na dobrovoljnoj je bazi, ali je nekoliko nastavnika reklo za Si-En-En da očekuju da će biti na neki način prinuđeni da je prime. Poverenje Rusa u vakcinu poraslo je sa 10 na 50 odsto, možda i zbog toga što su političari prvi stali u red da je prime. Klinička ispitivanja u Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Filipinima, Indiji i Brazilu započinju ovog meseca.

Pre nekoliko dana u naučnom časopisu „Lanset” objavljena je studija o prve dve faze ispitivanja vakcine „Sputnjik pet”, iz koje se vidi da su se antitela razvila kod svih 78 dobrovoljaca i da nije bilo ozbiljnih neželjenih efekata. U Moskvi smatraju da su time odgovorili na sva pitanja skeptika, mada kritičari kažu da je nedopustivo da masovna vakcinacija počne pre treće faze, koja je najobimnija i neki problemi mogu da se uoče tek tada, kao što se desilo u Britaniji.

Kiril Dmitrijev, direktor Ruskog suverenog fonda za direktne investicije (RDIF), koji finansira proizvodnju vakcine, krenuo je odmah u neku vrstu kontranapada. U autorskom tekstu za Suputnjik piše da zemlje koje kritikuju Rusiju svoje vakcine prave na tehnologijama koje još nisu dokazane kao bezbedne i efikasne, poput MRNK ili adenovirusnih vektorskih platformi majmuna. Na prvoj vakcinu zasniva vodeći američki kandidat, kompanija „Moderna”, dok oksfordska koristi adenovirus šimpanze (jer ljudi možda već imaju imunitet na humane viruse, pa ne bi bilo željene reakcije).

Dmitrijev, koji ima ekonomsko obrazovanje s prestižnih američkih univerziteta, navodi da ruska vakcina koristi jedinstvenu dvovektorsku humanu adenovirusnu tehnologiju – inženjerski proizvedene viruse, nesposobne za reprodukciju, koji nose genetski materijal korone. Kaže da je proces razvoja bio brz jer su ruski naučnici već uspešno razvili i ispitali tehnologiju na vakcini za ebolu 2015, a potvrđena je kao bezbedna u više od 75 međunarodnih naučnih publikacija i u preko 250 kliničkih ispitivanja.

Dmitrijev, koji je vakcinisao sebe i stare roditelje, pita zašto zapadni mediji ne izveštavaju da nema dugoročnih studija o mogućim kancerogenim efektima i uticaju na plodnost tehnologija koje koriste druge zemlje u trci za vakcinu. Insinuira da su upravo zbog toga vodeće farmaceutske kompanije naterale države da prihvate presedan koji će ih zaštititi od tužbi ako nešto pođe po zlu, piše u članku za Sputnjik.