Dan posle kojeg svet više nije bio isti

Sećanje na veliki teroristički napad na SAD 11. septembra 2001. obeležavamo ove godine u doba globalne krize zbog korone, koja će sigurno promeniti svet, stil života, navike i međuljudske odnose. Na drugačiji način, i događaj od pre 19 godina promenio je svetski poredak i način života, i to na više različitih nivoa: od opšteg odnosa prema islamu, muslimanskim državama i stanovništvu, pa sve do pooštravanja konkretnih bezbednosnih mera u svakodnevnim aktivnostima, poput leta avionom ili ulaska u metro. Kada se kaže da živimo u tzv. post 9/11 svetu, to zaista deluje kao utemeljena argumentacija: 11. septembar je bio vododelnica u međucivilizacijskim odnosima, a perspektiva  interreligijskog dijaloga od tog trenutka deluje sve sumornije.

Nakon tragedije koja je 2001. godine zadesila SAD, u svetski javni govor na velika vrata ušli su relativno novi pojmovi, koji će u godinama koje dolaze postati uobičajeni deo jezičkog repertoara. U etru se se našle priče o fundamentalizmu, radikalnom islamu, terorizmu, vahabizmu, talibanima, bombašima-samoubicama, džihadu... Iako je deo tih pojmova opšteg političkog i bezbednosnog karaktera, ipak je najvažnija tema u javnom prostoru, nakon napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon bio – islam. Na delu je bilo stvaranje nove slike (radikalnog i militantnog) islama, koja je preplavila ekrane širom sveta. Iako su dešavanja u muslimanskim državama i ranije bila tema na Zapadu (naročito nakon Iranske revolucije s kraja sedamdesetih godina prošlog veka), ipak se ne može govoriti o toliko velikom interesovanju za islam kao u periodu koji će uslediti nakon terorističkog akta. Sećam se podatka o povećanoj tražnji za Kuranom – do tada su islamsku svetu knjigu proučavali vernici i oni koji su se sa naučnog stanovišta bavili ovom religijom, a posle 11. septembra 2001. ajete su želeli da čitaju i mnogi drugi.

Kako to obično biva sa logikom (masovne) panike, strah od terorizma prerastao je u opšti strah od islama, pa je islamofobija dobila pandemijske razmere u godinama koje su usledile. I dok su muslimani na Zapadu mahom bivali stigmatizovani i diskriminisani (na osnovu boje kože dobijani su preki pogledi na aerodromima i u tržnim centrima, a bilo je, nažalost, i mnogo drastičnijih primera), političke elite i magovi konzumerizma i filmske i medijske industrije veoma su uspešno kapitalisali na tom novom strahu. Tako su muslimanski teroristi postali glavni negativci u svetskim blokbasterima, a političari su se utrkivali ko će dobiti više glasova na osnovu retoričkih veština upotrebe islamofobičnih motiva u javnim nastupima.

Nažalost, i u godinama koje su usledile teroristički napadi su nastavljeni, samo je epicentar postao evropsko tlo. Paralelno sa tim strašnim događajima, migrantska bliskoistočna kriza još više je izoštrila i pojačala strah koji se kao grudva snega kotrlja i uvećava od jeseni 2001. Strah od stranaca uvek je pratio migracije, ma iz kojeg dela sveta da su potekle, ali u kontekstu post 9/11 poretka, migracije većinski muslimanskog stanovništva imaju nešto drugačiju konotaciju. Bojazan od nepoznate kulture i jezika, strah od navodnog uzurpiranja radnih mesta i socijalne pomoći i potencijalnog porasta stope kriminaliteta postojao je i u slučajevima drugih migratornih talasa, ali ovog puta u prvi plan izbijaju strah od terorizma i islamofobija. Naravno, već pomenuti akteri, poput političkih elita, nastavljaju da „trljaju ruke” jer imaju sigurnu „dobitnu kartu” na koju mogu da odigraju kada dođu izborne utakmice, te često i sami potpiruju plamen islamofobije.

Teroristički napad na SAD početkom ovog milenijuma pokrenuo je lavinu promena, čiju dinamiku i posledice osećamo i danas. Dobra vest je što sada imamo napredak u tehnikama borbe protiv terorizma, a primetan je i trud brojnih naučnika, novinara, stručnjaka i drugih da se usprotive stavljanju znaka jednakosti između islama i terorizma. Danas se zaista mnogo radi na interreligijskom dijalogu, kao i na međusobnom razumevanju i saradnji, i postoje pozitivni pomaci u tom pravcu. Međutim, i dalje je islamofobija prilično utemeljena vrednosna orijentacija kod nemalog broja ljudi. Između ostalih izazova i problema koji nas more, i izazov interkulturnog suživota i verske tolerancije ostaje da nas prati skoro 20 godina nakon velike tragedije u Americi.

Docentkinja na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu