Nove teškoće oko Kosova

Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, 21. juna – Jeste teško i biće teško, jedna je od retkih saglasnosti koje su postigli generalni sekretar UN Ban Ki Mun i predsednik Srbije Boris Tadić, tokom jučerašnje sednice Saveta bezbednosti o Kosovu i na sastanku posle nje. Obojica su ostali pri svojim međusobno suprotstavljenim stavovima, uviđajući pri tom, kako proizlazi iz dostupnih informacija, da će se ono što zastupaju suočiti s vanrednim izazovima.

I jedan i drugi su, svako na svoj način, nagovestili da imaju u vidu postojeće i nadolazeće (ne)izvesnosti. Ban je to izrazio priznanjem da mu je kosovski slučaj jedan od najtežih u gotovo 40 godina diplomatske karijere pa i da je „legalno, politički i moralno krajnje kompleksno i osetljivo”. Tadić je, ponovivši da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, poručio javnosti i da će naša borba za očuvanje Kosova i Metohije biti vrlo kompleksna u predstojećem periodu. „Biće potrebna jedinstvena državna politika i definisanje nove strategije i taktike.”

Predsednika Srbije je posebno zabrinula, čini se, činjenica što je, kako je sam rekao, većina članica Saveta bezbednosti podržala Banov predlog koji Srbija ne prihvata.

Potporu Beogradu su u 15-članom sastavu pružili, po Tadićevim rečima, samo Rusija, Kina, Vijetnam i Indonezija. Primećeno je takođe da u debati nisu učestvovali, što se na sednicama ovakvog sadržaja retko dešava, predstavnici dve članice – Južoafričke Republike i Libije. Podseća se, takođe, da je osam članica Saveta bezbednosti priznalo nezavisnost Kosova a sedam nije…

Šta sledi, nedoumica je na kojoj će se bar delimično razjašnjenje tražiti narednih dana, možda i nedelja. Prevladava saznanje da počinje nova vrsta teškoća oko „kosovskog slučaja”, zvana „preoblikovanje Unmika uz povećanu ulogu Evropske unije” u čijoj sadašnjoj verziji Beograd, kao i Moskva, vide opasnost da se kosovsko pitanje izmesti iz UN i da se tretira po „Ahtisarijevom planu”…

Banov predlog o „rekonfiguraciji” nema mandat Saveta bezbednosti ali je utisak da će SAD i evropske zemlje pojačati pritisak na generalnog sekretara da ga proglasi podesnim za primenu u „novoj realnosti”. „Pokazaće se da je ponuđeno najbolje rešenje a saradnja Ban Ki Muna sa EU će omogućiti izgradnju stabilnog društva na Kosovu”, sugerisao je američki ambasador, predsedavajući Savetom bezbednosti ovog meseca, Zalmaj Halilzad.

Generalnom sekretaru su, pak, pristigla i upozorenja. „Očekujemo da će poštovati Povelju UN i Rezoluciju 1244 i da će se uzdržati od jednostranih akcija u preoblikovanju Unmika bez saglasnosti Saveta bezbednosti”, precizirao je ruski ambasador Vitalij Čurkin. 

Sabirajući delikatne nijanse iz rasprave, Čurkin je ruskim medijima dao izjavu koja nagoveštava mogućni nastavak procesa kome je jučerašnja sednica bila „samo prvi korak”. Rekao je, kako se prenosi, da su se „Rusija i mnoge druge članice Saveta bezbednosti, izjasnile za nastavak kontakata između Sekretarijata UN, Beograda i svih zainteresovanih strana”, kako bi Banovi predlozi o preoblikovanju Unmika „bili razjašnjeni, i kako bi Beograd mogao da odobri predloge koje je formulisao generalni sekretar UN”.

„Za sada takve spremnosti Beograda još nema, zato smatramo da kontakti treba da budu nastavljeni dok se Beograd, a posle toga i SB UN, ne saglasi sa realizacijom planova generalnog sekretara”, istakao je Čurkin.

Predstoje, reklo bi se, delikatna diplomatska iskušenja. Većina članica Saveta bezbednosti je, kako se pokazalo, sklona povećavanju uloge EU kao regionalne organizacije, a s druge strane njenom Euleksu nedostaje legalnost koja se dobija saglasnošću Saveta bezbednosti. Takvo „zeleno svetlo” nije dobijeno.

Mada Amerikanci i njihovi evropski saveznici kažu da u već postojećim dokumentima ima pravnog osnova za Euleks, oni su se ipak juče potrudili da u tako nešto uvere Savet bezbednosti čija im podrška ipak fali.

Postoji li manevarski prostor da se usklade napori za veću ulogu EU na Kosmetu a da se ne povredi Rezolucija 1244 i da se dobiju saglasnosti Beograda i Saveta bezbednosti? Ako i postoji takav prostor, on nije naznačen. Uočljivo je, pak, opstajanje suštinske razlike i među lokalnim i među globalnim akterima oko statusa Kosova, čiju su proklamaciju nezavisnosti priznale 43 od ukupno 192 članice UN.