Нове тешкоће око Косова

Од нашег сталног дописника
Њујорк, 21. јуна – Јесте тешко и биће тешко, једна је од ретких сагласности које су постигли генерални секретар УН Бан Ки Мун и председник Србије Борис Тадић, током јучерашње седнице Савета безбедности о Косову и на састанку после ње. Обојица су остали при својим међусобно супротстављеним ставовима, увиђајући при том, како произлази из доступних информација, да ће се оно што заступају суочити с ванредним изазовима.

И један и други су, свако на свој начин, наговестили да имају у виду постојеће и надолазеће (не)извесности. Бан је то изразио признањем да му је косовски случај један од најтежих у готово 40 година дипломатске каријере па и да је „легално, политички и морално крајње комплексно и осетљиво”. Тадић је, поновивши да Србија никада неће признати независност Косова, поручио јавности и да ће наша борба за очување Косова и Метохије бити врло комплексна у предстојећем периоду. „Биће потребна јединствена државна политика и дефинисање нове стратегије и тактике.”

Председника Србије је посебно забринула, чини се, чињеница што је, како је сам рекао, већина чланица Савета безбедности подржала Банов предлог који Србија не прихвата.

Потпору Београду су у 15-чланом саставу пружили, по Тадићевим речима, само Русија, Кина, Вијетнам и Индонезија. Примећено је такође да у дебати нису учествовали, што се на седницама оваквог садржаја ретко дешава, представници две чланице – Јужоафричке Републике и Либије. Подсећа се, такође, да је осам чланица Савета безбедности признало независност Косова а седам није…

Шта следи, недоумица је на којој ће се бар делимично разјашњење тражити наредних дана, можда и недеља. Превладава сазнање да почиње нова врста тешкоћа око „косовског случаја”, звана „преобликовање Унмика уз повећану улогу Европске уније” у чијој садашњој верзији Београд, као и Москва, виде опасност да се косовско питање измести из УН и да се третира по „Ахтисаријевом плану”…

Банов предлог о „реконфигурацији” нема мандат Савета безбедности али је утисак да ће САД и европске земље појачати притисак на генералног секретара да га прогласи подесним за примену у „новој реалности”. „Показаће се да је понуђено најбоље решење а сарадња Бан Ки Муна са ЕУ ће омогућити изградњу стабилног друштва на Косову”, сугерисао је амерички амбасадор, председавајући Саветом безбедности овог месеца, Залмај Халилзад.

Генералном секретару су, пак, пристигла и упозорења. „Очекујемо да ће поштовати Повељу УН и Резолуцију 1244 и да ће се уздржати од једностраних акција у преобликовању Унмика без сагласности Савета безбедности”, прецизирао је руски амбасадор Виталиј Чуркин. 

Сабирајући деликатне нијансе из расправе, Чуркин је руским медијима дао изјаву која наговештава могућни наставак процеса коме је јучерашња седница била „само први корак”. Рекао је, како се преноси, да су се „Русија и многе друге чланице Савета безбедности, изјасниле за наставак контаката између Секретаријата УН, Београда и свих заинтересованих страна”, како би Банови предлози о преобликовању Унмика „били разјашњени, и како би Београд могао да одобри предлоге које је формулисао генерални секретар УН”.

„За сада такве спремности Београда још нема, зато сматрамо да контакти треба да буду настављени док се Београд, а после тога и СБ УН, не сагласи са реализацијом планова генералног секретара”, истакао је Чуркин.

Предстоје, рекло би се, деликатна дипломатска искушења. Већина чланица Савета безбедности је, како се показало, склона повећавању улоге ЕУ као регионалне организације, а с друге стране њеном Еулексу недостаје легалност која се добија сагласношћу Савета безбедности. Такво „зелено светло” није добијено.

Мада Американци и њихови европски савезници кажу да у већ постојећим документима има правног основа за Еулекс, они су се ипак јуче потрудили да у тако нешто увере Савет безбедности чија им подршка ипак фали.

Постоји ли маневарски простор да се ускладе напори за већу улогу ЕУ на Космету а да се не повреди Резолуција 1244 и да се добију сагласности Београда и Савета безбедности? Ако и постоји такав простор, он није назначен. Уочљиво је, пак, опстајање суштинске разлике и међу локалним и међу глобалним актерима око статуса Косова, чију су прокламацију независности признале 43 од укупно 192 чланице УН.