„Licitacija” EU i Rusije oko Belorusije

VILjNUS, BRISEL, MOSKVA – Nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin obećao beloruskom lideru Aleksandru Lukašenku pomoć od 1,5 milijardi dolara posle spornih izbora u toj zemlji, predsednici Litvanije, Poljske i Rumunije najavili su da će na samitu Saveta Evropske unije u Briselu zatražiti da EU ponudi paket podrške Belorusiji.

Litvanski predsednik Gitanas Nauseda, kako prenose Rojters i Tanjug, saopštio je da bi paket trebalo da sadrži povlašćeni trgovinski, kao i bezvizni režim sa EU, te podršku pregovorima za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju.

Deo sporazuma je i podrška reformama i diverzifikaciji energetskog sektora, kao i tranziciji ka liberalnoj ekonomiji – što se može shvatiti i kao odvajanje od ruskih energenata i celokupnog sistema „državnog kapitalizma” u Rusiji i Belorusiji, za koji se veruje da omogućuje veću kontrolu vlasti nad privredom i društvom.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki rekao je prošle nedelje da ta zemlja želi da EU ponudi Belorusiji finansijsku pomoć od najmanje milijadu evra, kao deo „Maršalovog plana”, po uzoru na onaj kojim su SAD pomogle privredni oporavak Evrope nakon Drugog svetskog rata.

Pred sastanak u Briselu, ministri spoljnih poslova EU razgovarali su i s kandidatkinjom beloruske opozicije za predsednika Svetlanom Tihanovskajom, koja tvrdi da je Lukašenko pokrao izbore i kaže da je spremna da stane na čelo prelazne vlasti u Belorusiji.

Ona je pozvala lidere EU da pokažu više hrabrosti i zavedu sankcije desetinama beloruskih zvaničnika za koje je ranije bilo najavljeno da će na taj način biti kažnjeni za svoju navodnu ulogu u izbornim prevarama i nasilnom gušenju demonstracija. AP javlja da je Kipar taj koji navodno blokira sankcije Belorusiji dok slične mere ne budu preduzete prema Turskoj zbog sporne eksploatacije energenata u istočnom Mediteranu.

Evropski šef diplomatije Đuzep Borelj poručio je da EU ne prihvata Lukašenka kao legitimnog predsednika i da „narod Belorusije ima pravo da slobodno izbere svog predsednika bez proganjanja i represije”. On je ocenio da situacija u Belorusiji nastavlja da se pogoršava zbog represije vlasti nad mirnim demonstrantima.

Prethodnog dana u beloruskoj prestonici Minsku više od 100.000 ljudi demonstiralo je zahtevajući povlačenje Lukašenka, javili su Rojters i Tanjug. U koloni dugačkoj nekoliko kilometara, demonstranti su skandirali „Odlazi”.

Nekoliko demonstranata pripadnici snaga bezbednosti izvukli su iz kolone, a u centru grada policajci su kao upozorenje u postojanom ritmu udarali pendrecima u svoje štitove, dok su neki demonstranti bacali staklene flaše na njih. Od početka demonstracija  uhapšene su hiljade ljudi širom zemlje.

Ministarstvo inostranih poslova Rusije saopštilo je da Moskva hitnu debatu o situaciji u Belorusiji na sednici Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava smatra neprihvatljivim pokušajem uticanja na ishod nedavnih predsedničkih izbora u Belorusiji.

„Debatu i usvajanje pristrasnog nacrta rezolucije (o situaciji u Belorusiji) smatramo neprihvatljivim pokušajem vršenja grubog političkog pritiska u pogledu izbornih rezultata u Belorusiji i njihove ocene od strane međunarodne zajednice”, saopštilo je rusko ministarstvo, prenosi Tas.

„Polazimo od shvatanja da ni Savet UN za ljudska prava, niti pojedinačne zemlje ili grupe zemalja, nemaju pravo ili ovlašćenja da daju ocene izbornih procesa u državama-članicama UN”, navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Rusije.