„Depo” čuva šine i spomen-ploču

Usvajanjem plana detaljne regulacije (PDR) za vračarski blok između Bulevara kralja Aleksandra, Sinđelićeve, Niške i Sredačke ulice otklonjena je još jedna prepreka za gradnju stambeno-poslovnog kompleksa na mestu bivšeg tržnog centra „Depo” u Bulevaru kralja Aleksandra 142, koji je pre šest godina izgoreo u požaru.

Izgradnja stanova i lokala na 1,18 hektara prvobitno najavljena za 2018. godinu, kako nezvanično saznajemo, mogla bi da startuje krajem ove ili početkom sledeće godine. Investitor i inicijator PDR-a koji obuhvata 1,18 hektara, kompanija „BKA divelopment”, ni posle tri godine otkako je od grada za 4,15 miliona evra kupila 43 ara – 4.316 kvadratnih metara placa, ne otkriva detalje u vezi sa projektom koji će podići na sadašnjem zgarištu osim da će tu prestižnu lokaciju oblikovati srpsko-izraelske arhitekte. Ono što „BKA divelopment” ne krije jeste to da im finansiranje projekta nije problem. Jer, kako je u više navrata za naš list tvrdio Miša Marković, direktor te kompanije, konzorcijum izraelskih firmi „Yossi Avrahami” i „Almogim holdings” koji stoji iza projekta „Depo” „u finansijskom, operativnom i svakom drugom smislu spreman je da otvori gradilište čim to bude moguće”. Buduća stambeno-poslovna četvrt imaće 48.576 kvadratnih metara, 408 stanova, oko 1.200 stanovnika dok će maksimalna visina objekata biti 32 metra. Osim tržišno isplativih kvadrata, na tom mestu predviđena je izgradnja depandansa za 80 dece predškolskog uzrasta i novog objekta ustanove socijalne zaštite u Sredačkoj ulici koji sada ima više korisnika.

Osim što se godinama pita ko je odgovoran za požar u TC „Depo”, javnost zanima i to šta će ostati od nekadašnjeg tramvajskog depoa – prvi objekat podignut za smeštaj i održavanje vozila javnog gradskog saobraćaja u Beogradu i Srbiji čija je izgradnja omogućila da 14. oktobra 1892. godine bude otvorena prva tramvajska linija Kalemegdan – Slavija, kojom su saobraćala vozila na konjsku vuču. Tramvajski depo koji je nazivan i Tramvajske štale pod prethodnom je zaštitom i nalazi se u okviru zaštićene zone civilnog naselja i nekropole Antički Singidunum, koji je utvrđen za kulturno dobro – arheološko nalazište pre 56 godina.
Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture propisao je mere zaštite, odnosno obavezao investitora da delove Tramvajskog depoa „očuva, kako u memoriji, tako i materijalnom obliku, u smislu očuvanja i uklapanja istorijskih objekata u savremeno oblikovanje ovog kompleksa”.
– Posebno značajne objekte – radionice, najstariji deo kompleksa, potrebno je zadržati u postojećem gabaritu uz promenu namene u smislu formiranja galerijskih i umetničkih prostora sa pratećim sadržajima, značajne objekte, hale, očuvati u što većoj meri, a najmanje fasade hala jedan, dva i tri orijentisane ka unutrašnjosti parcele. Otvoreni, neizgrađeni deo kompleksa u unutrašnjosti parcele sačuvati i parterno i pejzažno urediti u funkciji javnog prostora – trga. Tramvajske šine zadržati i uklopiti kao obavezni element u planirano parterno uređenje da bi se očuvala memorija na prvobitnu funkciju ovog prostora. Trg urediti i opremiti kao prostor komunikacije, odmora i relaksacije sa elementima projektovanim u vidu manjih zelenih površina – navodi Zavod za zaštitu spomenika kulture.

U tekstu usvojenog PDR-a navedeno je i da spomen-ploča postavljena 1967. godine povodom obeležavanja sedamdesetpetogodišnjice od izgradnje Tramvajskih štala treba da bude sačuvana.

Uzrok požara ostao nepoznat

Ni posle šest godina ne zna se ko je odgovoran za požar u kojem je avgusta 2014. izgoreo tržni centar „Depo”. Tada je rečeno da će hale biti obnovljene i da će se zakupci vratiti, što je te godine obećavao i ondašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali. Bilo je predloga i da se zgrada sruši i sazida nova ili da se ona obnovi i u nju smesti muzej Gradskog saobraćajnog preduzeća, što bi bila realizacija ideje iz 1996. godine. Hala jedan, na uglu Kralja Aleksandra i Sredačke, tada je adaptirana za trgovačku namenu, pri čemu je, kako se navodi u PDR-u, očuvan njen izgled i veličina.

Predlog da „Depo” vaskrsne u muzej, umetničke i zanatske ateljee podržao je i gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture. Od toga, međutim, ništa nije bilo. Zakupci, njih 80, 2015. na pijaci Đeram dobili su montažno-demontažnu halu. U njoj je radilo samo njih desetak.