Brisel bi da nam se ogadi EU

Naklonost građana Srbije prema Evropskoj uniji je ispod 50 procenata , a sva je prilika da će posle javnog i detaljnog obelodanjivanja sadržaja najnovijeg izveštaja Evropske komisije o reformama biti i manja. Brisel kao da se trudi da srpskom narodu „ogadi” EU. Okoštala birokratska struktura koja vapi za sopstvenim reformama, po izjavama zvaničnika više zemalja iz EU, gleda na Beograd mrkog pogleda i sa korbačem u ruci izmišljajući neprestano prepreke za njegovu iskrenu nameru – članstvo u Uniji. Sa preprekama koje se pred Srbijom postavljaju nije se suočavala nijedna država koja je u poslednje dve i po decenije zakoračila u EU.

Nije potrebno biti previše „politički pismen” pa shvatiti da Brisel u stvari ne želi Srbiju u svom jatu, već da je njegov osnovni cilj da joj zagorča život i unese razdor među stanovništvom na unutrašnjem planu, a na spoljnom da pokida sve njene veze sa drugim državama koje su iskazale više poštovanja, solidarnosti i želje da joj pomognu, a to su Kina i Rusija. I to sve prvenstveno radi toga kako bi Beograd bio isključivo zavisan u svemu od birokrata te okoštale i nereformisane evropske strukture.

Istovremeno, Brisel bi da Srbiju pretvori u svoje neokolonijalno dvorište u kome će lečiti svoje frustracije, između ostalog i tako što će naređivati, zahtevati kako se kome „ćefne” iz nekakvih njihovih komisija, parlamenata, a sve na mig onoga koji vuče konce, jedne ili eventualno dve države EU.

Najnoviji izveštaj EK na bestidan, ali beskrupulozan način, potvrđuje tu osionost i bahatost koja se ne skriva, naprotiv ona se ističe da bi se iskazalo nepoštovanje Srbije i njenih zvaničnika. U tome se koriste raznorazne konstrukcije, pa i izmišljanja, prikladniji tabloidima nego zvaničnim dokumentima jednog evropskog organa.

Kritikuje se stav predsednika Vučića izrečen na početku pandemije da „EU do sada nije iskazala solidarnost”. Vučić je to rekao u trenutku kada niko iz Unije nije odgovorio na „kucanje na vrata” za solidarnost pred pošasti kakve do sada nije bilo. Članice EU su se bavile sobom, zatvarale granice, svaka je gledala u svoje dvorište kako da se spasi što se spasti može, a bilo je i onih najmoćnijih koje su plenile tuđe, već uplaćene respiratore, čim su se u transportu do odredišta male zemlje našli na njihovom tlu. Sa pozicija okrutnog i samoživog, nije ih interesovalo to što neka druga zemlja, uključujući i jednu malu Srbiju, ostaje na brisanom prostoru. Nisu mogli da veruju da će ipak ta mala zemlja i bez njihove pomoći uspeti da za kratko vreme obezbedi respiratore, testove i sve ostalo od prijateljske Kine, a potom i Rusije, i da je solidarnost Unije pala na ispitu. Oholi i nadmeni zameraju predsedniku Srbije na takvoj oceni, a zanemaruju da je šefica EK, komisije koja potpisuje izveštaj, gospođa Ursula fon der Lajen, i sama tri puta govorila o izostanku solidarnosti, a poslednji put nedavno: „Ovo je bilo štetno i moglo se izbeći”. Ona, dakle, može, predsednik male ali ponosne države – ne može, niti sme, jer će ga birokrate na mig glavne države u EU – „staviti u izveštaj” u negativnom kontekstu.

Dragiša Petrović,
novinar i publicista,
Kragujevac