Prvo pilot-testiranje državne mature u 101 školi

Prvo pilot-testiranje kao naredni krupan korak ka uvođenju državne mature održaće se u 101 srednjoj školi širom Srbije krajem ovog meseca. Akcenat je ovoga puta na proveri kvaliteta ispitnih zadataka i procedura, ne samo znanja učenika, na nivou škola u odabranom uzorku koji će činiti više od 5.000 đaka u 50 gimnazija, 38 četvorogodišnjih srednjih stručnih škola, tri umetničke i deset trogodišnjih zanatskih, saznaje „Politika”.

– Predstoji nam pilot-testiranje pripremljenih zadataka za državnu maturu. Rešavaće se ispitna pitanja iz maternjeg jezika, testovi iz matematike u skladu sa fondom časova koji đaci imaju, i svih opšteobrazovnih predmeta. Testiraće se i procedure na nivou škole. Ovo je prvi korak. Drugi pilot u maju 2021. godine, podrazumevaće proveru procedura svih srednjih škola i sistema. Kao kod osnovaca za završni ispit, i za srednjoškolce pre prave prve državne mature u junu, ili možda krajem maja, 2022. godine, dva meseca ranije će biti upriličeno probno matursko testiranje, da bi se upoznali sa modelima i težinom zadataka ali i svim pravilima polaganja ovog ispita – otkriva u razgovoru za „Politiku” Gordana Kosanović, savetnik u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Koncept, kvalifikacionu ulogu državne mature, pa i sudbinu projekta ukoliko fakulteti odluče da ga ne prihvate, u žižu stručne i opšte javnosti, dovele su nedoumice Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) objavljene prošlog petka. Članovi ovog saveta, tada su ukazali da od nadležnih nisu dobili podatke o projektu državne mature koje su tražili, a da im je najveća bojazan zbog navoda resornog ministra da su „dogovori i obuke sa visokoškolskim ustanovama u toku, a odluke o prihvatanju mature ili nekim prelaznim rešenjima će doneti sami fakulteti i obavestiti javnost o novim pravilima upisa”.

Predsednika NPS-a, Radivoja Stojkovića, pitali smo, između ostalog, kako nemaju podatke jer bi ovo telo kao najveće stručno, iako je savetodavno, moralo biti upućeno i formalno upitano za mišljenje o ulozi i pravilima polaganja državne mature. Javio nam je da odgovore priprema, ali nisu stigli pre zaključenja ovog broja.

– Dovođenje u dilemu koncepta koji je već usvojen i po kome se radi nema opravdanje. Državna matura ima smisla samo ako postoji i kvalifikaciona uloga. Ne može da se dogodi da fakulteti kažu da ne priznaju maturu jer je to državna odluka i strateško pitanje, pokrenuto još 2014. godine, a u međuvremenu je postignut društveni konsenzus o održavanju ovog ispita. Na fakultetima je da preciziraju uslove. Na primer, da deca polažu matematiku i fiziku, ili traže da ostvare određen broj bodova na testu iz srpskog jezika, u tome je odluka fakulteta. Zato deca imaju mogućnost da pored srpskog i matematike biraju još jedan obavezni predmet koji će polagati, ili više izbornih da bi mogli da konkurišu za upis na više visokoškolskih ustanova – ukazuje Kosanovićeva.

Prosvetni vrh odavno objašnjava da će državna matura biti ulaznica za upis na fakultete. Zakon o visokom obrazovanju eksplicitno ne predviđa da će maturski ispit za srednjoškolce postati prijemni za buduće brucoše, nego da viskoškolska ustanova „upisuje kandidate uz priznavanje mature, utvrđuje kriterijume na osnovu kojih se obavlja klasifikacija i izbor kandidata za upis na studije”, a rangira ih i na osnovu „rezultata ispita za proveru znanja, odnosno sklonosti i sposobnosti”.

– Nema tu ničeg spornog. Visokoškolske ustanove trebalo bi da utvrde kriterijume, na primer, da li će prihvatiti maturu iz matematike i fizike, ili samo jedan od ovih predmeta. Neki fakulteti su se izjasnili, neki bi tek trebalo da se izjasne, ali je izvesno da će maturanti pre septembra sledeće godine znati pravila upisa i uvažavanja položenih maturskih ispita. Već je jasno da, recimo, za upis na Elektrotehnički fakultet nije dovoljno položiti maturu sa zadacima iz osnovnog nivoa znanja matematike – pojašnjava Kosanovićeva.

U slučaju da ne postoji konsenzus o državnoj maturi i njenoj kvalifikacionoj ulozi, uverava ona, ne bi se javio NPS, već Nacionalni savet za visoko obrazovanje (NSVO) da ukaže da nešto ima protiv. O državnoj maturi NSVO poslednji put je raspravljao pre tri, do četiri godine, kako za naš list kaže član ovog saveta prof. dr Miodrag Popović, ukazujući da dileme i te kako postoje.

– Skoro nas o tome niko ništa nije pitao. A mišljenja su vrlo podeljena. Fakulteti koji upisuju srednjoškolce sa zavidnim znanjem preferiraju da ostanu prijemni ispiti, jer ocene iz srednje škole kako praksa pokazuje nisu merilo znanja. Opasnosti koje postoje, mislim da se nedovoljno shvataju, jer prijemni ispiti na različitim fakultetima imaju različitu težinu, pa je tako teži prijemni iz matematike na ETF-u nego na Mašinskom fakultetu, ali je na mašincu u Beogradu zahtevniji nego na nekim drugim sličnim fakultetima, a matura će imati iste zadatke za generaciju na nacionalnom nivou. Za upis na ETF kome sam bio posvećen 25 godina neophodno je gimnazijsko znanje, zato su nam na pripreme dolazila deca iz tehničkih škola. Nije dovoljno jasno kako će to sad biti rešeno, da li će se od đaka koji polože stručnu maturu tražiti da polažu nivo opšte gimnazijske... – navodi prof. Popović dosta otvorenih pitanja, ali da nije sporno da državna matura ima prednosti, naročito sa tačke gledišta budućih studenata jer imaju širi izbor i veće šanse da upišu ono što hoće, iako možda ne u gradu u kom žele.