Đokovićev predah za lov na „utešne nagrade”

Ne vredi da se nagađa kako se Novak Đoković osećao u završnici Otvorenog prvenstva Francuske, ali lako može da se zamisli zašto je pravo iz Pariza, posle izgubljenog finala od Rafaela Nadala, već sutradan stigao u Sarajevo. Ko traži mesto da „odmori dušu”, naći će ga na Baščaršiji, gde najboljeg tenisera sveta dočekuju kao „raju”, bez pitanja o izgubljenom finalu a sa osmehom i sigurno uslišenim pozivom na zajedničko fotografisanje.

Sve što se događalo u prethodnoj sedmici govori o ogromnom protisku pod kojim je naš as igrao poslednja tri meča, za razliku od većine turnira u svojoj karijeri, kada je dizao formu što se više bližio meč za titulu. Zdrastveni problemi sa svih strana u četvrtfinalu sa Karenjom, meč lopta za 3:0 protiv Cicipasa pretvorena u maraton od pet setova, te, na kraju, težak poraz od „večitog rivala”, gotovo bez ikakvog optora: 6:0, 6:2, 7:5.

Uvek je u Đokovićevoj igri bilo oscilacija, ali usmerenih ka konačnoj pobedi. Ove pariske su odslikale sve kroz šta je prolazio u godini pandemije. Uzlet i pad „Adria tura”,lavina kritika i zahteva za njegovu smenu sa mesta predsednika Saveta Asocijacije teniskih profesionalaca (ATP), pokretanje novog udruženja igrača, lomljenje oko odlaska u Ameriku i sukobi sa zastupnicima Otvorenog prvenstva SAD – sve se to slilo u negativnu energiju kojom je ona odbačena loptica u Njujorku uspela da stigne do uspavane linijske sutkinje, spremne da ga istog časa optuži za pokušaj ubistva.

Kadgod bi ove turbulentne sezone uzleteo i osetio se svemoćno, neka loptica bi se otkačila gde ne treba. Đokovićevu nepobedivost još od novembra prošle godine prekinuo je u martu virus niotkuda. Taman se korona malo primirila u junu, kada se vratila da kao nožem preseče njegovu neizmernu sreću i slavlje zbog povratka tenisa na „Adria” turu. Onda se ponovo uzdigao osvajanjem mastersa u Njujorku i ponovo delovao nepobedivo, kada je ta loptica zaustavila pohod ka 18. grend slem tituli.

I sve se ponovilo u Evropi. Blistavom igrom zasenio je Nadala titulom u Rimu i brojem mastersa, još jednom zapušio usta svim kritičarima i odlučno se okrenuo ka Parizu. Novu opasnost od euforije naslućivale su njegove otvrene izjave da Nadal u jesenjim uslovima nije nepobediv na Rolan Garosu, što se na licu mesta ničim nije potvrđivalo.

Španac je gazio bez izgubljenog seta. Nasuprot Novakovom maksimalističkom planu, sistematski je ostvarivao svoj, minimalistički. Odrekao se prilike u SAD da bi sve stavio na kartu Rolan Garosa, svoje druge kuće. Kada je izgubio od Švarcmana u rimskom četvrtfinalu, mirno je podsetio da je isto bilo i 2017, pre no što je osvojio Pariz.

U velikom finalu su se sudarile dve različite ovogodišnje strategije, dve želje da se dokaže ispravnost prethodnih rizika. Pokazalo se da je Đokovićev rizik bio mnogo veći, a plan ambiciozniji: da na Nadalovom bunjištu opravda sve svoje ovogodišnje poteze i zaustavi sve kritičare – a bilo ih je i previše.

Sada je Nadal uz rame Federeru 20. grend slem titulom, u čijem temelju je čak 13 s Rolan Garosa. Đoković je ostao na 17, posle prvog pravog poraza u 39 mečeva sezone 2020. Prvi, ali gorak kao desetine drugih, jer je pao pod teretom previsokog uloga.

Bivši član Đokovićevog štaba Kreg O’Šenesi koristio je statistiku da dokaže da je prvi reket sveta promašio strategiju time što je previše skraćivao igru. Za taj zaključak nije potrebna statistika, ono što je bilo golim okom vidljivo poraženi je i sam objasnio:

– Nisam strpljivo konstruisao poene, ni tražio ritam, nego sam seckao igru i trudio se da mu ne dajem na izgled iste lopte, ali iznenadio me je pozicijom na terenu. Kada odigra taj slajs ili visoku loptu uvek se dobro pozicionira, i koliko god ja dobro udario on je vrati i pripremi se za naredni udarac, gde krene da dominira poenom. Morao sam nešto da uradim ali nisam pronašao rešenje.

Sada kada su sva tri najveća ovogodišnja turnira završena, valja očekivati da se Đoković ponovo oslobodi pritiska maksimalnih očekivanja – na terenu i van njega. Da je nameren da u preostalih mesec dana lovi „utešne nagrade”, koje takođe nisu male, govori podatak da je neočekivano skratio odmor pose Rolan Garosa i zatražio specijalnu pozivnicu za turnir serije 500 u Beču (26. oktobar – 1. novembar), gde ga nije bilo 13 godina.

Osim brisanja loših sećanja, glavni cilj je „rezervnih” 500 poena, jer na mastersu u Parizu već ima zagarantovanih prošlogodišnjih hiljadu. Sa prednošću od gotovo 2.000 u odnosu na Nadala, sada je prioritet dostizanje 311 sedmica na vrhu ATP liste, odnosno obaranje još jednog Federerovog rekorda.

Previsok je to domet da bi se nazvao utešnom nagradom, pomoći će mu da se oporavi i za glavnu, najveći broj grend slem titula. U susret mu izlazi i novo prilagođavanje pravila ATP, po kojem do početka marta, kada se očekuje taj uspon na Mont Everest, zadržava i maksimalnih 2.000 poena iz Melburna ove godine.