U Kostolcu nova termoelektrana

Kostolac – U Srbiji, u poslednjih 18 godina, nije uložen ni dinar u izgradnju novih proizvodnih elektroenergetskih kapaciteta. Pre nepune dve decenije, neslavnog li jubileja, prestali su i radovi na termoelektrani „Kolubara B”. U te, zubom vremena oronule zidine, uloženo je između 300 i 400 miliona dolara. Da li će se i kada taj „Skadar na Kolubari” pokrenuti i dovesti do kraja, najmanje zavisi od Elektroprivrede Srbije. Ona ga iz godine u godinu uredno unosi u svoje planove. Saglasnosti i finansijskih uslova za izgradnju ove i novih TE – nema.

U EPS-u, našem najvrednijem javnom preduzeću, više od šest milijardi evra, bez obzira na čekanje saglasnosti, ipak, ne sede skrštenih ruku. O „Kolubari B” stavovi o nastavku ili zamrzavanju radova gotovo su podeljeni. Neko mora da ih preseče. Stručnjaci EPS-a su, međutim, ne čekajući odgovor na hamletovsko „biti il’ ne biti” predložili da se pristupi i izgradnji Termoelektrane „Nikola Tesla B 3” u Obrenovcu. Rok – što pre.

Iako se svake godine sa tim predlogom usvoji godišnji plan radova i angažovanja termoelektrana EPS-a za sada ništa od tih poslova.Za ovu godinu je, gle čuda, prihvaćen i plan EPS-a, pod tačkom šest, da se otpočne s pripremama izgradnje termoelektrane u Kostolcu. Neposredno uz postojeće blokove u Drmnom.

Srbija nema dovoljno proizvodnih kapaciteta i energije, za sada zimi, a uskoro će se suočiti sa oskudicom i – leti. Nije li prvorazredna privredna vest, da će EPS graditi i treću termoelektranu, bez obzira na to što je još neizvesna i izgradnja već ranije pomenute dve, pitali smo zamenika direktora „TE-KO Kostolac” Dragana Jovanovića. Da li se o tome namerno ćutalo zbog predizbornih trvenja?

– Ne. Ova priča, reče Jovanović počela je, na sreću, mnogo ranije. Nema nikakve veze sa nedavnim izborima.

Stručni savet EPS-a po sili svog položaja i struke mora da misli o budućnosti, ne samo svoje firme, već i o sigurnosti i stabilnosti snabdevanja električnom energijom svojih potrošača.

Vlasnik EPS-a, država, odnosno vlada, kao njen zastupnik, može da ćuti. Ali, EPS mora da kaže šta bi trebalo da se uradi kako privreda i građani ne bi za nekoliko godina zapali u nepremostive teškoće, obrazlaže, gotovo biranim rečima Jovanović, naum od 9. aprila ove godine, kada je na sednici Stručnog saveta EPS-a doneta odluka o „prethodnim radovima za izgradnju novog termoenergetskog izvora korišćenjem uglja iz basena Drmno”.

Koliki će kapacitet biti, gde podignut, koliko će koštati, odakle će se pribaviti pare... Sve mora da kažumnoge studije, pa i ona o izvodljivosti. Ko će da ih pripremi? I to će se uskoro znati. Zeleno svetlo je, kaže Jovanović, upaljeno.

Da li će ovaj pogon, zbog neosporne pogodnosti koje ima u odnosu na „Kolubaru B” ili TENT „B 3”, imati prednost ili ne, pa u nekom čudu dobiti prioritet, za našeg sagovornika i njegova sadašnja ovlašćenja, priča je „u nekoj trećoj dimenziji”.

Jovanović kaže da je rudnik u Drmnom, pogotovo posle preseljenja iz istrošenog kopa „Ćirikovac”, posle višegodišnjeg tavorenja sa proizvodnjom od jedva pet miliona tona uglja, lane dao sedam, dogodine će devet, a sa novim mašinama i svih 12. Moći će s lakoćom i minimalnim ulaganjima u odnosu na druge projekte, da podmiri potrebe i blokova snage od 350 do 700 megavata. Uglja ima sve do 2050 – 2060. godine. Taman koliki bi bio i vek nove elektrane „Kostolac B 3”. Bloka koji bi trebalo da zameni stare od po 350 megavata.

Šta je problem?

Jovanović ne bi o tome. Suština svega je, međutim, u činjenici da EPS snuje, a država odlučuje. A u ime države odlučuju ljudi kojima često ta pitanja nisu sasvim bliska ili se, kako reče ministar energetike Aleksandar Popović, ne postiže „politička saglasnost” oko pitanja – treba li Srbiji nove elektrane i ko će ih graditi – EPS ili neko drugi. EPS, konačno, nema sam dovoljno svojih para da takav zalogaj sam proguta. Valja naći finansijere. Koje, kako...? Odgovora već dugo nema.

Najgore je ćutanje i produžavanje neprirodne situacije u kojoj se državna kuća bavi sama sobom, bez mogućnosti da svojoj privredi i domaćinstvima ponudi više struje po najprihvatljivijoj mogućoj ceni, koja je trenutno upola niža nego u svim zemljama u okruženju.