У Костолцу нова термоелектрана

Костолац – У Србији, у последњих 18 година, није уложен ни динар у изградњу нових производних електроенергетских капацитета. Пре непуне две деценије, неславног ли јубилеја, престали су и радови на термоелектрани „Колубара Б”. У те, зубом времена оронуле зидине, уложено је између 300 и 400 милиона долара. Да ли ће се и када тај „Скадар на Колубари” покренути и довести до краја, најмање зависи од Електропривреде Србије. Она га из године у годину уредно уноси у своје планове. Сагласности и финансијских услова за изградњу ове и нових ТЕ – нема.

У ЕПС-у, нашем највреднијем јавном предузећу, више од шест милијарди евра, без обзира на чекање сагласности, ипак, не седе скрштених руку. О „Колубари Б” ставови о наставку или замрзавању радова готово су подељени. Неко мора да их пресече. Стручњаци ЕПС-а су, међутим, не чекајући одговор на хамлетовско „бити ил’ не бити” предложили да се приступи и изградњи Термоелектране „Никола Тесла Б 3” у Обреновцу. Рок – што пре.

Иако се сваке године са тим предлогом усвоји годишњи план радова и ангажовања термоелектрана ЕПС-а за сада ништа од тих послова.За ову годину је, гле чуда, прихваћен и план ЕПС-а, под тачком шест, да се отпочне с припремама изградње термоелектране у Костолцу. Непосредно уз постојеће блокове у Дрмном.

Србија нема довољно производних капацитета и енергије, за сада зими, а ускоро ће се суочити са оскудицом и – лети. Није ли прворазредна привредна вест, да ће ЕПС градити и трећу термоелектрану, без обзира на то што је још неизвесна и изградња већ раније поменуте две, питали смо заменика директора „ТЕ-КО Костолац” Драгана Јовановића. Да ли се о томе намерно ћутало због предизборних трвења?

– Не. Ова прича, рече Јовановић почела је, на срећу, много раније. Нема никакве везе са недавним изборима.

Стручни савет ЕПС-а по сили свог положаја и струке мора да мисли о будућности, не само своје фирме, већ и о сигурности и стабилности снабдевања електричном енергијом својих потрошача.

Власник ЕПС-а, држава, односно влада, као њен заступник, може да ћути. Али, ЕПС мора да каже шта би требало да се уради како привреда и грађани не би за неколико година запали у непремостиве тешкоће, образлаже, готово бираним речима Јовановић, наум од 9. априла ове године, када је на седници Стручног савета ЕПС-а донета одлука о „претходним радовима за изградњу новог термоенергетског извора коришћењем угља из басена Дрмно”.

Колики ће капацитет бити, где подигнут, колико ће коштати, одакле ће се прибавити паре... Све мора да кажумноге студије, па и она о изводљивости. Ко ће да их припреми? И то ће се ускоро знати. Зелено светло је, каже Јовановић, упаљено.

Да ли ће овај погон, због неоспорне погодности које има у односу на „Колубару Б” или ТЕНТ „Б 3”, имати предност или не, па у неком чуду добити приоритет, за нашег саговорника и његова садашња овлашћења, прича је „у некој трећој димензији”.

Јовановић каже да је рудник у Дрмном, поготово после пресељења из истрошеног копа „Ћириковац”, после вишегодишњег таворења са производњом од једва пет милиона тона угља, лане дао седам, догодине ће девет, а са новим машинама и свих 12. Моћи ће с лакоћом и минималним улагањима у односу на друге пројекте, да подмири потребе и блокова снаге од 350 до 700 мегавата. Угља има све до 2050 – 2060. године. Таман колики би био и век нове електране „Костолац Б 3”. Блока који би требало да замени старе од по 350 мегавата.

Шта је проблем?

Јовановић не би о томе. Суштина свега је, међутим, у чињеници да ЕПС снује, а држава одлучује. А у име државе одлучују људи којима често та питања нису сасвим блиска или се, како рече министар енергетике Александар Поповић, не постиже „политичка сагласност” око питања – треба ли Србији нове електране и ко ће их градити – ЕПС или неко други. ЕПС, коначно, нема сам довољно својих пара да такав залогај сам прогута. Ваља наћи финансијере. Које, како...? Одговора већ дуго нема.

Најгоре је ћутање и продужавање неприродне ситуације у којој се државна кућа бави сама собом, без могућности да својој привреди и домаћинствима понуди више струје по најприхватљивијој могућој цени, која је тренутно упола нижа него у свим земљама у окружењу.