Svedočanstvo o danima kolonizacije

Bačko Dobro Polje – U staroj porodičnoj kući u kojoj je rođen i gde je odrastao, u Bačkom Dobrom Polju, nadomak Vrbasa, profesor Radoman Tmušić je utemeljio dragocenu kulturno-istorijsku zadužbinu. Tu su, u prvom redu, sabrana svedočanstva o danima kolonizacije – kada su gorštaci iz crnogorsko-hercegovačkih i bosanskih vrleti, pre nešto više od šest decenija, stigli u Vojvodinu i tu našli novi zavičaj.

Ovu stalnu izložbenu postavku njen tvorac je nazvao „Muzej Tmušić“, a u njoj je udomio i sačuvao od propadanja i zaborava mnoštvo vrednih predmeta i više od 4.000 dokumenata i starih fotografija, što sve skupa odslikava jedan značajan deo istorije ovog dela Bačke. Da bi uobličio svoju muzejsku zbirku, Tmušiću je trebalo više od dve decenije. Koštalo ga je to, kaže, i dosta novca i nerava. Nailazio je često na razne probleme i nerazumevanje, ali se upornost ipak isplatila..

– U početku sam hteo na ovaj način da nekako povežem te niti dolaska kolonista iz Crne Gore u Vojvodinu, prvih dana njihovog života ovde i, uopšte, snalaženja gorštaka u ravničarskom ambijentu. Onda sam, dolazeći do obilja dokumentacije i iz nekih ranijih perioda, počeo da se bavim i daljom prošlošću Bačkog Dobrog Polja – priča za naš list Tmušić, koji je deo istorijske građe kojom raspolaže pretočio u „Ljetopis Bačkog Dobrog Polja“. U toj knjizi, na oko 800 stranica, studiozno je i dokumentovano opisao karakteristične događaje iz prošlosti ovog sela, odnose među ljudima i ukupni ambijent u ovom delu Bačke neposredno nakon Drugog svetskog rata. U naučnim, stručnim i umetničkim krugovima procenjuje se da ovaj entuzijasta poseduje veoma sadržajan arhiv na kome bi mu mogli pozavideti i mnogi nacionalni muzeji.

(/slika2)– Znatan deo moje muzejske zbirke odnosi se na Nemce koji su ovde živeli do kraja Drugog svetskog rata, pa se iz obilja dokumentacije vidi da su oni na ovim prostorima u Kraljevini Jugoslaviji imali neuporedivo povoljniji status nego u doba Austrougarske monarhije. Međutim, oni koji su prihvatili fašističku ideologiju i aktivno služili toj ideji morali su da odu. U njihove kuće uselili su se kolonisti – objašnjava Radoman Tmušić, ističući da je njegova osnovna zamisao bila da ispriča priču o odlasku jednog naroda i dolasku drugog, o seobama. To je, dodaje, njegova poruka mira, civilizovani apel da se održi normalan suživot koji počiva na uvažavanju različitosti.

Sakupljački, istoriografski rad profesora Tmušića nije ostao nezapažen ni u domaćoj ni u međunarodnoj javnosti. Javljaju mu se često prijatelji, ali i neznanci sa raznih strana, interesuje ih šta on to i kako radi, kakve sve starine poseduje, da li bi možda nešto prodao, što mu, kako kaže, uopšte ne pada na pamet, jer, ističe, starine nije sakupljao da bi njima trgovao, već da bi ih čuvao i drugima omogućio da ih vide. Dveri njegovog muzeja su, poručuje, uvek i za svakog širom otvorene.