Nesređena papirologija – najveći problem privatnih vrtića

Izveštaj prosvetne inspekcije koja je prošle nedelje, u toku vanrednog nadzora, posle smrti deteta, u privatnom vrtiću „Ivin vozić” našla brojne nepravilnosti, pokrenuo je pitanje koliko su bezbedni mališani povereni vaspitačima u ustanovama koje ne rade pod okriljem države. Da im je takav izveštaj jasno upozorenje da nikako ne smeju da rade po principu „drži vodu dok inspektori odu” i da i kad prođu verifikaciju moraju da poštuju propise, vrtićima je odmah poručio gradski sekretar Slavko Gak. On jeste naglasio da izveštaj o stanju u zemunskom vrtiću ne znači da uočeni propusti imaju uticaja na smrt bebe, ali nedvosmisleno je istakao i da su jasna pravila za boravak dece kako u državnim, tako i u privatnim vrtićima, kao i da svi moraju da ih poštuju.

Dozvolu za rad privatnim predškolskim ustanovama izdaje Ministarstvo prosvete. Ukupno 413 ovakvih obdaništa je u sistemu subvencija grada, ali to ne znači da su takvi vrtići morali da ispune neke dodatne ili strože kriterijume jer novčana pomoć ide roditeljima, a ne njima.

Ali se, sudeći prema odgovorima gradskog Sekretarijata za obrazovanje, uvek pažljivo motri na eventualne neposlušnike.

– Prosvetna inspekcija je nezavisna u svom radu i privatne vrtiće kontroliše redovno godišnje, vanredno po predstavkama građana, kao i po nalogu za vanredni nadzor. Inspektori proveravaju prostor, opremu, didaktička sredstva, vaspitače i stručne saradnike – objašnjavaju iz sekretarijata. Obdaništa kontrolišu i sanitarna ili bilo koja druga inspekcija „po propisima iz odgovarajućih oblasti kojima se uređuje rad predškolskih ustanova”.

U „Ivinom voziću” vanredni nadzor pokazao je da ustanova nije imala zaposlenu medicinsku sestru na preventivi i da su dve vaspitačice radile bez licence i mentora. Uz to, dete koje je iznenada preminulo na spavanju u vrtić je primljeno bez potvrde lekara da može u kolektiv, i to pre nego što je napunilo godinu dana, uprkos tome što objekat nema mlečnu kuhinju.

Ali, zatečena situacija u ovom zemunskom obdaništu na sreću je samo presedan jer se, kako kažu iz sekretarijata, u radu gradskih vrtića uglavnom uočavaju propusti birokratske prirode.

– Najčešće zamerke inspekcije su nepostojanje odgovarajućih opštih akata propisanih zakonom, regulisanje radnopravnog statusa zaposlenih i vaspitača, neažurna evidencija, nesavesno obavljanje poslova vaspitača i drugih zaposlenih – kažu iz ovog gradskog ministarstva.
Da su propusti u privatnim vrtićima uglavnom papirološki, tvrdi Dušanka Tasić, predsednica Udruženja privatnih vrtića.

– Kad smo tek počeli da otvaramo privatne vrtiće, nije bilo nikakve zakonske regulative i radili smo kao preduzetnici. Od 2006. godine smo to uspeli da stavimo u zakonske okvire. Ljudi koji su zaista iz struke i ozbiljno se bave ovim poslom u obdaništima mogu da imaju samo propise administrativne prirode. Bitni propusti za bezbednost dece ili za suštinski rad vrtića zaista su minorni. Svi verifikovani vrtići ispunjavaju sve potrebne zakonske regulative, a na inspekciji i drugim organima je da njihov rad koriguju ili da jednostavno kažu: „Vi niste za taj posao, hvala, doviđenja.” Definitivno stojim pri tome da su ljudi koji su iz struke ušli u ovaj posao apsolutno odgovorni – ističe Tasićeva.

Ona naglašava i da se propusti u radu nikako ne smeju vezivati samo za privatne vrtiće.

– Stvari poput nesavesnog obavljanja posla dešavaju se svuda i nikako nisu karakteristika privatnih ustanova. Pokazalo se da se to dešava i u javnim ustanovama. Savesnost u radu je stvar odgovornosti i školovanja pojedinaca – navodi predsednica Udruženja privatnih vrtića i dodaje da su vaspitači u najvećem broju „odgovorne, kompletne, psihički stabilne osobe posvećene poslu”.

Njen savet za roditelje je ipak da pre upisa deteta u obdanište odu, obiđu nekoliko objekata i prikupe informacije. Prilika da vide da li im ustanova odgovara mamama i tatama je i adaptacioni period u kome oni mogu da nekoliko dana borave u vrtiću i procene da li je to ono što odgovara njima i njihovom detetu.

– Neumesno je stavljati roditelje u situaciju da ad hok moraju da se odluče za određeni vrtić. Oni moraju imati izbor i mogućnost da biraju po onome što su zamislili da njihovo dete treba da dobije u tom obdaništu – zaključuje Dušanka Tasić.