Kad su junaci ispod radara

Retko se pred gledaocima naših televizija nađe kulturno-obrazovni sadržaji koji nude edukaciju i zabavu za publiku svih generacija. Jedan od „svetlih primera” je nova, druga sezona igrano-dokumentarne serije „Srpski srednjevekovni junaci”, koja daje novi pogled na istorijske ličnosti ili one koji pripadaju narodnom predanju. I kako to piše na samom početku špice, neke ličnosti su predodređene da budu junaci svojim rođenjem, druge to postaju mačem ili svojom mudrošću, dok je neke junake stvorio narod.

Bez obzira na to što je i prva sezona ove serije naišla na dobre reakcije gledalaca i snažan odjek u javnosti, to nije bilo dovoljno da se ovaj projekat nađe u ponudi Prvog programa RTS-a. Termin za emitovanje ove serije je petkom u 20 časova, na Drugom programu, dakle onom koji je tradicionalno najmanje gledan od svih domaćih kanala sa nacionalnom frekvencijom. Očigledno je da Javni servis smatra da ono što je edukativno ne treba da „dobije vizu” za njihov najgledaniji program u prajm tajmu. Prošlog petka, 16.oktobra, gledaoci su imali priliku da vide epizodu posvećenu Banović Strahinji i da čuju stručno objašnjenje o epskoj pesmi koju je spevao starac Milija a zapisao Vuk Stefanović Karadžić. Pesma o Banović Strahinji, za koga se smatra da je nastao u mašti pesnika a po ugledu na lik Đurađa Stratimirovića Baošića od Zete. U svakom slučaju, pesma je doživela tridesetak verzija a smatra se da je zbog nje i njene svevremenosti u opisu karaktera i čuveni Gete naučio srpski, ne bi li se uverio da pesma zaista završava kako završava. Jer Banović Strahinja je bio muškarac kog je krasilo čojstvo a ne samo junaštvo, koji je spoznao samoću i odlučio da svojoj voljenoj ženi oprosti što je sa Turčinom koji ju je oteo, Vlah Alijom, provela noć pod istim čardakom što se u 14.veku (pa i kasnije) smatralo za prevaru a ženi je sledila surova kazna.

U ovoj, kao i svim drugim epizodama, seriji korišćena je zanimljiva i moderna animacija; igrani delovi su propraćeni dobrom kostimografijom i scenografijom a kako piše na odjavnoj špici, u snimanju su učestovala Udruženje Beli orlovi, Viteška družina Sve.arh i Gvozdeni ratnici. Bez svake sumnje, ovo su elementi koji bi privukli i mlađe gledaoce. I spisak stručnih konsultanata i sagovornika je veoma dug: prof.dr Valentina Pitulić, književni istoričar, prof.dr Boško Suvajdžić, književni kritičar, dr Miloš Jovanović, istoričar, mr Marko Aleksić, arheolog.

U ovoj dokumentarno-igranoj seriji gledaocima su predstavljeni despot Stefan Lazarević, Đurađ Branković, Jelena Baošić, car Uroš, Tvrtko Prvi Kotromanić, Banović Strahinja i Jug Bogdan. Scenario i režiju potpisuje Goran Matić, narator je Vladimir Aleksić a stihove govori Tihomir Stanić.

Šteta što je Javni servis odlučio da seriju emituje bez dostojne najave, nekako „ispod radara”, kako to samo oni umeju.