Кад су јунаци испод радара

Ретко се пред гледаоцима наших телевизија нађе културно-образовни садржаји који нуде едукацију и забаву за публику свих генерација. Један од „светлих примера” је нова, друга сезона играно-документарне серије „Српски средњевековни јунаци”, која даје нови поглед на историјске личности или оне који припадају народном предању. И како то пише на самом почетку шпице, неке личности су предодређене да буду јунаци својим рођењем, друге то постају мачем или својом мудрошћу, док је неке јунаке створио народ.

Без обзира на то што је и прва сезона ове серије наишла на добре реакције гледалаца и снажан одјек у јавности, то није било довољно да се овај пројекат нађе у понуди Првог програма РТС-а. Термин за емитовање ове серије је петком у 20 часова, на Другом програму, дакле оном који је традиционално најмање гледан од свих домаћих канала са националном фреквенцијом. Очигледно је да Јавни сервис сматра да оно што је едукативно не треба да „добије визу” за њихов најгледанији програм у прајм тајму. Прошлог петка, 16.октобра, гледаоци су имали прилику да виде епизоду посвећену Бановић Страхињи и да чују стручно објашњење о епској песми коју је спевао старац Милија а записао Вук Стефановић Караџић. Песма о Бановић Страхињи, за кога се сматра да је настао у машти песника а по угледу на лик Ђурађа Стратимировића Баошића од Зете. У сваком случају, песма је доживела тридесетак верзија а сматра се да је због ње и њене свевремености у опису карактера и чувени Гете научио српски, не би ли се уверио да песма заиста завршава како завршава. Јер Бановић Страхиња је био мушкарац ког је красило чојство а не само јунаштво, који је спознао самоћу и одлучио да својој вољеној жени опрости што је са Турчином који ју је отео, Влах Алијом, провела ноћ под истим чардаком што се у 14.веку (па и касније) сматрало за превару а жени је следила сурова казна.

У овој, као и свим другим епизодама, серији коришћена је занимљива и модерна анимација; играни делови су пропраћени добром костимографијом и сценографијом а како пише на одјавној шпици, у снимању су учестовала Удружење Бели орлови, Витешка дружина Све.арх и Гвоздени ратници. Без сваке сумње, ово су елементи који би привукли и млађе гледаоце. И списак стручних консултаната и саговорника је веома дуг: проф.др Валентина Питулић, књижевни историчар, проф.др Бошко Сувајџић, књижевни критичар, др Милош Јовановић, историчар, мр Марко Алексић, археолог.

У овој документарно-играној серији гледаоцима су представљени деспот Стефан Лазаревић, Ђурађ Бранковић, Јелена Баошић, цар Урош, Твртко Први Котроманић, Бановић Страхиња и Југ Богдан. Сценарио и режију потписује Горан Матић, наратор је Владимир Алексић а стихове говори Тихомир Станић.

Штета што је Јавни сервис одлучио да серију емитује без достојне најаве, некако „испод радара”, како то само они умеју.