Tajkunski manifest u Crnoj Gori

Potreba tajkuna da upravljaju Crnom Gorom je u pomahnitaloj fazi, o čemu najbolje svedoči brutalna kampanja koja se iz njihovih medija vodi protiv tradicionalnih političkih organizacija. Čini mi se da nema jednog Crnogorca koji je bio spreman da opljune ovdašnje srpske političke organizacije ili vodeće srpske političare, a da nije dobio zapažen prostor za tu niskost, i to ne samo u tim medijima, nego i kod njihovih partnera u regionu. Ta želja da se vlada, a da se ne učestvuje na izborima, postaje vrsta vlastoljubive bolesti koja je obuzela jedan broj medijski agresivnih ljudi, koji se aktivno ne bave politikom, ali hoće da bez izbora i suprotno narodnoj volji zauzmu mesta političara i umesto njih sastave vladu. Tajkunski mediji, iznajmljeni analitičari, kupljeni NVO aktivisti, od završetka izbora pa do današnjeg dana samo pojačavaju ton besomučne kampanje koja se dominantno usmerava protiv Demokratskog fronta, srpskog naroda u Crnoj Gori, srpskog patrijarha, predsednika Srbije... Oni psuju i vređaju one najdoslednije srpske političare u Crnoj Gori, finansiraju i podmeću lažna ispitivanja javnog mnjenja na koja se potom pozivaju kao na neku važnu činjenicu, a zaboravljaju rezultate izbora od 30. avgusta i narodnu volju koja je na njima saopštena.

U Crnoj Gori danas pobeda demokratije drsko i bezobrazno želi da se iskoristi tako što bi se učvrstila vlast manjine, i to onih ljudi i organizacija za koje niko nije glasao niti oni imaju podršku naroda. Pred očima čitave javnosti čini se sve da se demokratija porazi, a na vlast, u ime grupe ovdašnjih milionera, dovedu „eksperti” koji treba korisno da posluže za uvećavanje njihovog ličnog bogatstva. Medije je, posle dugog niza godina medijske apstinencije, zaposela nekolicina važnijih crnogorskih oligarha i bez ikakve uzdržanosti ponudili su parlamentarnoj većini njihov koncept za formiranje nove vlade. Javno je objavljen manifest oligarhije po kojem u Crnoj Gori treba birati vladu tako što ona ne bi bila narodna, nego privatna, čime direktno hoće da ponište rezultate izbora i na mala vrata uvedu obaveznost poštovanja volje njih nekolicine.

Iz javnog nastupa Miodraga Perovića, vlasnika medijske grupe „Vijesti” i antisrpskog nedeljnika „Monitor”, i Žarka Rakčevića, nekadašnjeg predsednika SDP-a i bliskog saradnika Mila Đukanovića, a sada vlasnika više privatizovanih velikih preduzeća, prepoznao sam tri načela antidemokratskog manifesta kojeg su oni predstavili:

Prvo načelo je da procenti osvojenih glasova nikako ne smeju biti pravilo po kojem se sastavlja vlada – što je direktna zabrana osnovnih demokratskih principa koji se ovim načelom ukidaju. Umesto da svakom pripadne i da svako dobije ono što mu je narod dodelio na izborima, oni žele konflikt, odnosno da prvo ponize i poraze onoga ko bi u parlamentu trebao većinski tu vladu da podrži.

Drugo načelo je da političke partije ne smeju da budu u vladi jer to je navodno partokratija koja je bila na sceni donedavno, što, naravno, nije tačno, jer smo mi 30. avgusta oborili autokratski, a ne partokratski režim. Ovo načelo je posebno važno brzo nametnuti i munjevitom akcijom obesmisliti osnovni demokratski standard po kojem partije formiraju vlade.

Umesto političkih partija, ovaj manifest uvodi zvanično kao obavezujući novi odlučujući mehanizam u formiranju vlade, tzv. sistem pojedinca (eksperta) koga bi birali moćni pojedinci, a ne narod kao u svim demokratskim zemljama. Koliko je drzak ovaj predlog najbolje ilustruje činjenica da u vladu, koja po Ustavu vodi unutrašnju i spoljnu politiku države, ne mogu da uđu jedino oni koji su prvopozvani za taj posao, a to su stranke i političari.

Treće načelo je da u novu vladu posebno ne bi mogli da uđu politički lideri najvećih vladajućih stranaka, a pogotovo ne treba dozvoliti da tamo uđu političari koji vode srpske stranke, ili neki drugi koji ne nastupaju sa antisrpskih pozicija poput Nebojše Medojevića. Predsednik najjače vladajuće stranke, koja je uz to još i srpska, ne sme nipošto. Oni političari koji su osvojili najmanje glasova, a bliski su ovdašnjim oligarsima, poželjno bi bilo da budu i predsednici vlade. Dakle, po ovom načelu, oni koje je narod većinski podržao su zabranjeni od strane onih koje narod nije birao, niti ih hoće.

Ovaj manifest oktroiše vladavinu manjine, to jest promoviše novi oblik „tamničenja Crne Gore” i tiraniju privatnih i tajkunskih interesa umesto slobodno izražene volje građana. Ta zloupotreba demokratskih izbora, pretpostavljanje vlastitih interesa nad narodnim, direktna je krađa narodne volje. Obećali smo građanima da nikome nećemo dozvoliti da ukrade njihove glasove jer su oni za nas svetinja i dužni smo da se borimo i odbranimo njihovu suverenost.

Nije Crna Gora prva država gde su oligarsi uspeli da prigrabe političku moć koja im ne pripada. Države su pljačkane i siromašene, a oligarsi su se bogatili.

U našem slučaju nije još kasno da lokalni tajkuni, njihovi eksperti ili iznajmljeni političari odustanu od opasnog plana krađe narodne volje i pokušaja uspostavljanja dominacije manjine nad većinom. Naša je dužnost da ih pozovemo da odustanu od tog opasnog nauma i prihvate pošten princip: da svako dobije ono što mu je narod odredio i na ta mesta svi postave svoga. Demokratski front će istrajavati na jasnim demokratskim standardima i na svakom mestu ćemo se boriti za njihovu primenu. Uspešno smo se borili protiv glavnog osnivača kluba crnogorskih oligarha Mila Đukanovića, pa nemam nikakve sumnje da i u ovom slučaju rezultat borbe, kao i njen konačni ishod, može biti drugačiji. 
 

Autor je predsednik Nove srpske demokratije i jedan od lidera Demokratskog fronta

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista