Američki Srbi između Trampa i Bajdena

Predsednički izbori u SAD ulaze u najdinamičniju fazu, pa ćemo, iz ugla glasača koji su srpskog porekla, napraviti kraći osvrt na to šta bi u vezi s našim nacionalnim interesima značila pobeda jednog ili drugog kandidata. Trebalo bi, pritom, imati u vidu da će o pobedi sadašnjeg predsednika Donalda Trampa ili nekadašnjeg potpredsednika Džozefa Džoa Bajdena, odlučivati maltene svaki glas, pa zato nije zanemarljivo i kako će se u tome opredeljivati Srbi.

Karakteristično je i da je u državama u kojima je najviše naših ljudi malo izgleda i šansi da oni nešto značajnije promene, jer tu demokrate imaju jako uporište svojih tradicionalnih pristalica. To, naravno, ne znači da treba i tu odustati od glasanja. Međutim, države Pensilvanija, Viskonsin i Mičigen su veoma bitne za izbor budućeg predsednika. U njima su izgledi i šanse oba kandidata veoma ujednačeni i o pobedi jednog ili drugog odlučivaće samo hiljade ljudi, pa je otuda važan glas svakog pojedinca. Primera radi, u Pitsburgu i Pensilvaniji živi velika srpska zajednica, jer su tu stigli mnogi prvi srpski doseljenici. Na nove generacije preneli su ljubav prema svom srpskom narodu i zavičaju, podigli su brojne srpske crkve i očekuje se da će sada, kao Amerikanci, izaći na birališta u velikom broju. Slično je i u Mičigenu, u centru američke automobilske industrije Detroitu i Flintu. Takođe, i u državi Viskonsin, čiji je najveći grad Milvoki, u neposrednoj blizini Čikaga. To su države i gradovi čiji građani srpskog porekla treba da znaju da možda baš njihov glas određuje ko će biti predsednik SAD.

Običan svet Amerike, u koji spadaju i Srbi, tokom dosadašnjeg Trampovog mandata vrlo brzo je osetio blagodeti njegovog uspešnog vođenja privrede. On se, uostalom, u tome i te kako odavno dokazao na privatnom planu, stvorivši poslovnu imperiju za više generacija. Kandidovanjem za predsednika želeo je da ga Amerika zapamti kao izuzetnog, osobenog i jakog lidera, koji je dosta učinio i za svoj narod. Hteo je, verovatno i mogao, znatno više, ali njegove namere je zaustavila pandemija korone, koja drastično trese i iskušava ceo svet, pa i tako moćnu Ameriku. I sam predsednik Tramp je osetio i iskusio težinu te bolesti. Samouvereno sada najavljuje da će njihova, američka vakcina, uskoro spasonosno zaštititi ne samo američki narod, već i čovečanstvo.

Tramp će ući u istoriju i kao za sada jedini američki predsednik koji, bar u ovom mandatu, nije započeo nijedan novi rat. Štaviše, postao je mirotvorac. Pomirio je Jevreje i više arapskih zemalja, što je istorijski uspeh. Našao je pomirljiv prilaz Severnoj Koreji, pa ga u toj državi više na osporavaju i ne napadaju, već su samo protiv militantnih jastrebova SAD koji ne skrivaju ratne ambicije.

Predsednik Tramp se odnedavno uključio i u dijalog koji treba da reši pitanje Kosmeta. Predložio je mirovni proces koji počiva na unapređenju privredne saradnje, od koje će obe strane imati korist. Srbima i Srbiji ostaje da se nadaju da će pozitivni rezultati takvog kursa uticati i na dogledno razrešenje kosmetskog čvora. Dao je za pravo srpskoj strani da se iz pregovora i traženja kompromisa izbace ona rešenja koja su uslovna. Najavio je i da će po završetku izbora, svakako s očekivanjem da će biti predsednik i drugi put, doći u Srbiju i pomoći da dve sučeljene strane krenu putem intenzivnijeg privrednog razvoja, tretirajući prethodne sukobe kao neprijatne istorijske činjenice.

Drugi američki predsednički kandidat, Džo Bajden iz Demokratske stranke, otvoreni je pobornik nezavisnosti Kosmeta. Još kao američki senator podržavao je nezavisnost Kosova, a danas naglašava da je to nepovratan proces. Njegova verzija sveobuhvatnog sporazuma podrazumeva da Srbija poštuje teritorijalni integritet Kosova i da je neupitno uzajamno priznanje Kosova i Srbije. Insistira na utvrđivanju (samo) srpske odgovornosti za ratne zločine počinjene na Kosmetu, naglašavajući i rešavanje slučaja ubistva braće Bitići. Bajden ohrabruje Evropsku uniju da što pre odobri prijem Kosova u svoje članstvo, kao i da odobri liberalizaciju viznog režima.

Politički analitičari, prvenstveno oni sa srpskim predznakom, smatraju da, ako kojim slučajem Bajden pobedi, to može biti veoma rizično, pa čak i kobno po Republiku Srpsku. On bi, uprkos razložnom protivljenju i otporu Republike Srpske, izvršio snažan pritisak da BiH uđe u NATO. Bajdenovu pristrasnost na štetu vitalnih interesa Srba, Srbije i Republike Srpske teško je objasniti nekim razložnim argumentima i uverljivim rezonima u interesu SAD. Očito je da je reč prvenstveno o koristi raznih povezanih interesnih grupa i svakako njegovim ličnim interesima.

Ne može se i ne sme zaboraviti i veliki Bajdenov doprinos satanizaciji Srba u BiH, jer je devedesetih, u svojstvu američkog senatora, podupirao lažne tvrdnje o genocidnosti Srba, tobože „sklonih da siluju, ubijaju i sahranjuju u masovne grobnice”. Zahtevao je i ukidanje embarga na uvoz oružja u BiH koje je išlo u muslimanske ruke. Izneo je i zahtev da SAD predvode Zapad u „svim odgovorima na srpsku agresiju”. Otuda je Bajden 2008. i nagrađen priznanjem „Srebrenica 1995”.

Ko će biti pobednik – ne znamo. Znamo da je glas svakog Amerikanca srpskog porekla i te kako važan.
 

Autor je novinar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista