„Omaž velikanima” – spoj drevnog i savremenog

Izložba slika „Omaž velikanima” čiji je autor Radojka Samardžija predstavljena je u galeriji „Singidunum”.

– Moji radovi prepoznatljivi su po tome što radim oslikani batik. Koristim njegove elemente – vosak, parafin, boje... što delu daje određenu patinu. Zbog pandemije virusa korona, koji je izmenio naš svakodnevni život, odlučila sam se da bojom oplemenim rad sa željom da unesem vedrinu i pokažem da uprkos svemu što nas je zadesilo moramo da idemo dalje – kaže umetnica.

– Radojka je savremeni slikar, koji ne miruje nijednog časa. Gotovo do potpune iscrpljenosti svog bića ona istražuje, poredi i traga za univerzalnim jezikom slike. Ne inspirišu je samo lepota i zanos, već traži suštinu znakova kojima prenosi poruku kroz prostor i vreme – objašnjava istoričarka umetnosti Emina Ćirić. Prema njenim rečima, spajajući drevno i savremeno, autorka pravi luk između onoga što je bilo i onoga što je sada svedočeći da je jezik umetnosti jedinstven i da povezuje vreme, prostor i osećaj za uzvišeno.

Istoričarka umetnosti napominje da su Radojkina umetnička traganja uvek uplitala dva pravca, jedan je bio vlastita inspiracija i potreba da se likovno izrazi, a drugi da inspirisana stvaralaštvom velikih umetnika izatka neko novo sećanje na njih i njihova dela. Prvi koji je dotakao tananost Radojkine slikarske duše bio je dijak Grigorije, umetnik koji je ilustrovao Miroslavljevo jevanđelje. On je podstakao ovu umetnicu da daje novi život likovnim zapisima iz vizantijskih rukopisa. Istovremeno, Radojka kaže da se bavi citatima poznatih dela velikana modernog slikarstva, Pikasa, Klea, Miroa... Izvor su bila njihova najpoznatija dela, istraživala je segmente slika i stvarala svoje verzije. Za ovu izložbu inspiraciju joj je probudio i bugarski slikar Peter Mičev. Prepoznala je u njegovim delima svedenost, vizantijski koren i izdužene figure. U početku je Samardžićevoj Vizantija bila polazište, a moderna umetnost izlaz i likovni iskaz. Pravi likovni eksperiment bio je kada je inspirisana gračaničkom Simonidom napravila sedam identičnih slika, različitog grafičkog i dekorativnog rešenja. U apstraktnim ciklusima koristi simbole hrišćanstva stvarajući novu, od kanona odmaknutu ikonu ovog vremena.

– Sa svega nekoliko simbola, kao što su krstići, stvaram jezgrovita platna. U njima ima i priče i simbola, i kazivanja i ćutanja i mudrovanja – napominje Radojka.

Ova umetnica je likovni pedagog i član ULUPUDS-a. Tehniku koju je razvila nazvala je „oslikani batik”. Izložba je otvorena do 14. novembra.