Vera i korona

Jedna trećina svih verskih propisa u Mojsijevom Petoknjižju je medicinske prirode. Ti propisi se odnose na zabranu prostitucije, često pranje tela, brigu o koži, propisi o hrani i čistoći, propisi o seksualnom životu i o izolaciji i karantinu u slučaju lako prenosivih bolesti. Najstrašnija od svih biblijskih bolesti je caraat najčešće prevođen kao lepra, ali se smatra da se to više odnosi na bolesti kože od kojih su mnoge izlečive.

Prava lepra se danas naziva Hansenovom bolešću, po norveškom lekaru koji je otkrio mikroorganizam koji je prouzrokuje. Zanimljivo je napomenuti da su lekari tretirali sve bolesti osim ove. Njom su se bavili sveštenici – koeni. Pošto je ova bolest zarazna, u Tori su sveštenici bili dužni da obolele od ove bolesti smeste u karantin, da ih posećuju i da ih po ozdravljenju vrate u zajednicu.

Antički rabini su smatrali da je uzrok ovoj bolesti moralni pad ljudi izazvan ogovaranjem. Oni su reč za leproznog mecora, povezivali sa rečima „moci šem ra”, osoba koja širi laži o drugima, i u tome su videli božansku kaznu, što je bio slučaj sa Mojsijevom sestrom Mirjam. Trinaesto i četrnaesto poglavlje Treće knjige Mojsijeve, bave se propisima o gubavcima. Koeni nisu bili lekari, nego neka vrsta medicinskih nadglednika čija dužnost je bila da gubavu osobu smeste u karantin. Koeni su određivali stupanj obolelosti kao i sedmodnevni karantin. Ukoliko nije bilo daljih pogoršanja izolacija je trajala sedam dana. 

Verski propisi koji se tiču higijene su se odnosili na planiranje naseobina i gradova, vremenske uslove, društveni život zajednice, porodični život i brigu o telu. Princip koji se često provlači je da „telesna čistoća vodi ka duhovnoj čistoti”.  Prva stvar koju po buđenju treba uraditi je pranje ruku, zato što su se bakterije nakupile na njima tokom spavanja.

To je opštepoznat propis u svim kodifikacijama jevrejskog prava. Evo još nekoliko zanimljivih navoda. Bez obzira na to šta osoba dodirne bakterije će preći na njene ruke.  Dah bolesne osobe sadrži bakterije njene bolesti.  Odeća koja se nosi tokom dana ne bi trebalo da se nosi tokom noći. Novac ne treba stavljati u usta zato što postoji mogućnost da je bio u rukama osoba koje pate od lako prenosivih bolesti.  Operi čašu pre nego što piješ iz nje.  Oni koji jedu hranu a da nisu oprali svoje ruke ugrožavaju svoje zdravlje zato što su im ruke pune opasnih bakterija.  Lice, ruke i stopala treba prati svakog dana.  Zabranjeno je kopanje bunara blizu groblja i smetlišta.   

Judaizam je religija prava na život. Obaveza spasavanja života leži kako na pojedincu tako i na zajednici. Lekar ima božansku licencu i biblijski mandat da koristi svoje lečničke sposobnosti da leči bolesne i tako produži i sačuva život, dok su pacijenti u obavezi da traže lekarsku pomoć.

Od početka pandemije virusa kovid 19 proteklo je osam meseci i očigledno je da ćemo naše živote morati da saobrazimo nepobitnoj činjenici da je zlokoban virus još među nama, ovde i sada, kao i da „namerava” da se širi. Sve što mu treba da bi se nesmetano širio je ljudski organizam, a ovo doba godine mu ide naruku. Stoga mi je neshvatljivo da ima ljudi koji su ubeđeni da je ovaj virus „zavera”, šta god to značilo, kao i ljudi koji su nemarni prema propisanim merama predostrožnosti i dobrovoljno „nude” svoj organizam kovidu 19, ugrožavajući time sebe i druge. Drugi se pak oslanjaju na Boga ili čudo da će ih virus mimoići.

U rabinskoj literaturi aksiom je da u vreme pandemije virus napada i grešnika i pravednika. Biblijski stih: „Kad gradiš novu kuću, načini ogradu na krovu tvom, da ne bi navukao krvi na dom tvoj, kad bi ko pao s njega”, upozorava da se ljudi ne oslanjaju na čuda ili samo na Boga, nego da moraju sebi pomoći na bilo koji način kako bi sačuvali život i zdravlje.

Rabi Moše ben Nahman tumači biblijski stih: „I neka tvoj brat živi s tobom”  kao ustanovljenje opšte obaveze da se sačuva život bližnjeg.  Najpoznatiji biblijski stih „I ljubi bližnjeg svog kao sebe samog”, odnosi se ne samo na situacije kad je ugrožen život ili deo tela, ili kad treba povratiti narušeno zdravlje, nego takođe i na lakše situacije kada treba ublažiti bol i unaprediti opšte zdravstveno stanje. Stoga je potpuno jasno da su ljudi obavezni da vode brigu o svom zdravlju i životu, kao i o zdravlju i životu drugih ljudi. I za kraj odlomak iz molitve koju je napisao Majmonid, koji je i sam bio lekar na dvoru egipatskog sultana:  

„Bože, učini da moji bolesnici imaju poverenja u mene i u moje znanje i umeće, te da postupaju po mojim savetima i propisima. Udalji od njih šarlatane, svitu rođaka koji nude hiljade saveta, kao i razne sveznajuće vidare. Ta opasna svojta iz čistog samoljublja uništava i najbolje namere.”

*Rabin Jevrejske zajednice u Srbiji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista