Virus u vazduhu ostaje dva sata

U maju ili junu sledeće godine verovatno više nećemo imati epidemiju kovida 19 već će se beležiti samo sporadični slučajevi. A ovaj treći talas virusa korona, koji je veoma jak, trebalo bi da prođe do kraja decembra, pa bismo u novu 2021. godinu mogli da uđemo s povoljnijom epidemiološkom situacijom. To zavisi od toga koliko će ljudi poštovati mere. Ovako u razgovoru za „Politiku” profesor dr Tanja Jovanović, virusolog i prodekan za nastavu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ocenjuje situaciju s virusom korona, od koga trenutno sve više građana u Srbiji oboleva.

Kada bi svet mogao da se izbori s ovom pandemijom?

Ukoliko pravimo neke paralele s respiratornim pandemijama u prošlosti, onda vidimo da su one trajale oko dve godine. Po toj analogiji i ova pandemija bi trebalo da traje toliko. Dakle, dve godine od kada se kovid 19 pojavio. Ali danas imamo mnogo savremeniju medicinu i lekove pa se nadamo da će vreme trajanja pandemije biti kraće. Očekujemo da će u zimskom periodu zbog velikog broja obolelih osoba doći do prokužavanja građana virusom i da ćemo steći mnogo bolji kolektivni imunitet.

S kojim prethodnim pandemijama može da se uporedi sadašnja situacija s kovidom 19?

Moram da podsetim na jednu pandemiju koja je bila u 19. veku, 1889. godine. Danski naučnici su ove godine otkrili da je ta pandemija bila izazvana virusom korona koji i dalje cirkuliše u prirodi. On je u toj pandemiji izazivao teške infekcije donjih partija respiratornog sistema, odnosno pluća, a sada izaziva samo blage infekcije, sindrom prehlade i to kod najmlađe i najstarije populacije. Retko daje tešku formu bolesti.

Znači li to da će se u budućnosti slično „ponašati” i kovid 19?

Možda će se desiti neki sličan scenario. To ne znači da će ovaj virus nestati već da će nastaviti dalje da cirkuliše, ali da neće imati snagu da izazove teške forme oboljenja.

Da li je sada virus mutirao?

Za viruse je karakteristična osobina da mutiraju. To se posebno odnosi na viruse koji imaju organizaciju genetičkog materijala kao što je ovaj virus korona. Ali on je specifičan i po stopi mutacije koja se dešava u toku njegovog razmnožavanja. On koristi reparativne mehanizme da ispravi greške koje su se eventualno desile u toku razmnožavanja. Mi smo u toku realizacije projekta o molekularnoj karakterizaciji genoma kovida 19 dokazali da virus ne mutira mnogo, da nije promenio neke specifične karakteristike. Genetičkim sekvencioniranjem smo dokazali da su se pojavile tačkaste mutacije na određenim karakterističnim mestima, ali ne u okviru „regiona” koji bi omogućio virusu da se specifično veže za ćelijski receptor. Varijabilnost virusa je posledica razmene genskih segmenata između različitih virusa korona.

Koliko tačkaste mutacije koje pominjete utiču na težinu kliničke slike obolele osobe?

Ne utiče na to. Potrebno je da prođe određeno vreme da dođe do akumulacije tačkaste mutacije da bi se pojavila neka nova osobina virusa. Za sada se takva promena nije dogodila.

Kada se vidi nagli porast broja obolelih od kovida 19, odmah se prvo pomisli da je virus ojačao i da se brže širi. Ima li istine u tome? I da li su možda niske temperature uticale na to da se beleži veći broj pacijenata u bolnicama?

To je jedan od razloga. Sada se registruje veći broj ljudi s težom kliničkom slikom, ali je to zato što imamo generalno veći broj inficiranih osoba.

Ali sada ima dosta pacijenata u bolnicama s teškom kliničkom slikom za koje se smatra da su ranije bili potpuno zdravi. Zašto?

Ishod jedne infekcije ne zavisi samo od virusa, već i od organizma koji virus napadne. Za sada još nije sve ispitano oko kovida 19. Zna se da razne druge bolesti koje osoba ima, kao što je na primer dijabetes ili neke druge metaboličke i kardiovaskularne bolesti, kao i oboljenja pluća, utiču na ishod infekcije. Dešava se i da naizgled zdrave osobe za koje se ne zna da imaju neku bolest razvijaju tešku kliničku sliku. To je zbog toga što imunski odgovor ima značajnu ulogu u imunopatogenezi bolesti.

Šta je onda bitno za to kako će bolest napredovati?

Za ishod bolesti je važan izbalansirani odgovor imunskog sistema osobe jer ne bi trebalo da bude ni previše slab, ni previše jak, kako ne bi došlo do pokretanja imunopatoloških procesa koji bi bili štetni za pacijenta. Ukoliko velika količina virusa uđe u organizam, važno je pokretanje urođene i stečene imunosti da bi se virus eliminisao na ulaznom mestu – respiratornom traktu. Ako virus nastavi da se širi, imunski odgovor može da bude štetniji i da dovede do imunopatoloških oštećenja.

Postoji li način da čovek može da ojača imunosistem?

Najvažnije je nošenje maski, pranje ruku i držanje fizičke distance. Sada je to posebno važno jer je visoka cirkulacija virusa u prirodi. Uz to važna je i pravilna ishrana i pravilan način života.

A da li mogu da nam pomognu i neki vitamini?

Pokazano je da određeni vitamini mogu da imaju protektivni efekat. To su vitamini De i Ce. Ali ne treba preterivati s veštačkim unošenjem vitamina. Oni se najbolje mogu iskoristiti ukoliko se na prirodan način putem ishrane unose u organizam. I cink ima pozitivan efekat.

Koliko su testovi na kovid 19 sigurni? Ima slučajeva da su ljudi imali negativne PCR testove, a da se smatra da su preležali koronu.

PCR je zlatni standard u dijagnostici. Da li će rezultat da bude siguran zavisi od svih karika u dijagnostici, odnosno da li se uzorak uzima s pravog mesta u pravo vreme i na pravi način, kako se transportuje do laboratorije, kako se obrađuje i kako se čita rezultat. Virus je prisutan u respiratornom delu u prvih sedam dana od zaražavanja. Posle toga, kada dođe u pluća njega više nema tamo odakle se uzima bris za testiranje ili ga ima u maloj količini. Tada je važno uzeti za testiranje ispljuvak ili bronhoalveolarni lavat (uz pomoć bronhoskopa). Treba uzeti u obzir i druge parametre, analize krvi, snimak pluća kao i serološko testiranje i ako su rezultati takvi da sve ukazuje na kovid 19, onda se takvi pacijenti leče od ove infekcije, bez obzira na to što im je PCR nalaz bio negativan.

Kako da znaju ljudi da li su preležali koronu ako se na serološkom testu pokaže da nemaju antitela?

Ti testovi pokazuju odgovor čoveka na virusnu infekciju. Takozvana IgM antitela se prva sintetišu u imunom odgovoru organizma. Prisutna su od petog do sedmog dana od pojave infekcije, ali imaju kratak „poluživot” i zadržavaju se do dva meseca od preležane infekcije. Druga IgG antitela možemo da otkrijemo od 10 do 14 dana od početka infekcije i ona se održavaju duže. Ono što je pokazano kod drugih virusa, kao što su SARS i MERS, ova antitela se održavaju od tri do pet godina. Prateći pacijente koji su preležali kovid 19 i imali tešku kliničku sliku, vidimo da ima onih koji nisu razvili adekvatan odgovor, odnosno da su se antitela vrlo brzo po završenoj infekciji izgubila. Ipak, u literaturi je opisano da osobe koje su imale teži oblik bolesti sintetišu veću količinu antitela i ona se duže zadržavaju. Ljudi koji su imali virus bez simptoma ili lakšu kliničku sliku mnogo kasnije počinju da produkuju antitela i ona se brže gube iz organizma.

Budući da je u toku sezona različitih infekcija i da ima dosta ljudi koji nemaju koronu već neku drugu infekciju, da li je tačno da postoje testovi koji mogu da se urade odmah i da se za sat vremena vidi od čega osoba tačno boluje?

U zimskom periodu pored korone i gripa očekujemo i druge respiratorne infekcije koje izazivaju i virusi, i bakterije i gljivične infekcije. Postoje takozvani multipleks PCR testovi gde u jednom uzorku možete otkriti 25 različitih agenasa, izazivača respiratornih infekcija. Ovi testovi su veoma značajni na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite kada nismo sigurni u dijagnozu bolesti. Od pravilne dijagnoze zavisi i lečenje pacijenta. Za sada ove testove ne pokriva RFZO.

Koliko se zadržava infektivnost virusa korona u vazduhu kada zaražena osoba glasno govori ili kašlje i kija?

Obično ostaje u aerosolu oko dva sata. Čestice padaju i na površine i koliko će se tu zadržati zavisi od nekih faktora. To je opasno u gradskom prevozu, prodavnicama, tržnim centrima, svuda gde cirkuliše veliki broj ljudi. Zato se i insistira na fizičkoj distanci.