Imunitet gradi genetika, ali i pravilna ishrana

Broj zaraženih novim virusom korona raste postavljajući iz dana u dan rekorde, a i sezona gripa nam je sve bliža. Kako da se zaštitimo? Kako da ojačamo organizam pred nedaćama koje nam prete, danas zvuči kao pitanje od milion dolara.

Odgovor je, tvrdi imunolog prof. dr Borislav Kamenov, jednostavan jer je rešenje svih problema u imunitetu.

– Imunitet je osnova našeg zdravlja. Nažalost, iako je tu početak i kraj svakog problema, njim se retko ko bavi. Ignorišemo ga, pa lečimo posledice, a ne uzroke. Tako smo došli u apsurdnu situaciju: da je lečenje postalo suština naših života, a ne preduhitriti bolest – kaže za „Politiku” prof. dr Kamenov.

Kako će naš organizam reagovati pri susretu s kovidom 19, pa čak i da li ćemo se uopšte zaraziti ili ne, naglašava naš sagovornik, zavisi od stanja imuniteta. Na njegovu izgradnju je uticala genetika, ali i navike. Jak, baš kao i slab, imunitet može biti koban, pa je idealan ako je odgovarajući.

– U borbi s kovidom pacijenti stradaju uglavnom od prekoračenja nužne odbrane, odnosno od prejakog odgovora imuniteta. Imunitet se, naravno, može popraviti, ali ne preko noći. Takođe, ne postoji jedinstven recept, već je njegova popravka individualna. Neka opšta pravila glase: popraviti ishranu, koja treba da bude raznovrsna, ali i uzimati vitamin De. Pokazalo se da je ovaj vitamin važan upravo u borbi s virusom korona jer navodi makrofage da ubiju virus kad uđe u ćeliju. Osobe koje nemaju dovoljno ovog vitamina zapravo su trovale svoj organizam i on ga je u tim odbranama potrošio – priča prof. dr Kamenov.

U „popravljanju imuniteta” važan je i vitamin Ce, cink, selen, folna kiselina kao i određeni probiotici kod onih koji imaju problema sa stomakom. Strah od korone nateraće ljude da nekontrolisano uzimaju vitamine, minerale pa i antibiotike, što nije dobro jer antibiotici ubijaju kako loše, tako i dobre bakterije u crevima.

Dosadašnje iskustvo pokazalo je da od korone obolevaju oni koji imaju neku od hroničnih bolesti, odnosno oni čiji je imunitet oštećen. Da nešto s imunitetom nije kako treba signalizira organizam, pa je zato važno osluškivati svoje telo. Na primer, ukoliko neko ima bol u stomaku, ekcem, mučninu, vrlo je verovatno da mu ne prija mleko.

– Zamena može biti ono ovčje ili kozje, a problem će biti rešen bez uzimanja lekova – ističe prof. dr Kamenov.

Iako je imunitet s jedne strane genetski predodređen, on se takođe i gradi. I to od začeća. Verovanje da je beba u stomaku majke zaštićena od svih loših uticaja spoljnog sveta je pogrešna. Na njega najviše utiču navike majke, ali i drugi faktori poput aero-zagađenja.

– Plod je zapravo slika u ogledalu i na njega, odnosno na to kakav će imunitet imati dete utiče ishrana majke, kao i rizična ponašanja ukoliko je trudnica, recimo, pušač, koristi alkohol ili drogu – objašnjava imunolog.

Ni rođenjem deteta navike majke ne prestaju da utiču na izgradnju bebinog imuniteta i to preko dojenja, zbog čega opet u centru pažnje treba da bude pravilna ishrana.