Firmi milioni, radnicima minimalci

Kragujevac – Mala kragujevačka firma „Zastavatapacirnica” je ilustrativan primer tranzicije na srpski način, u kojoj radnicima puca kičma zabadava, a vlasnicima cvetaju ruže. Pomenuto preduzeće je pre dve godine kupio slovenački NTU iz Maribora, u nameri da proširi proizvodnju navlaka za naslone za glavu automobilskih sedišta. Oko 350 zaposlenih, u dve, a ponekad i u tri smene, štancuje presvlake za čitavu Evropu.

– Dve godine poslujemo pozitivno, a firma nam isplaćuje minimalac, ucenjuju nas i teraju na psihijatrijsko lečenje kad god se pobunimo – kaže za naš list predsednik Samostalnog sindikata Zoran Lazić.

Na našu molbu da prokomentariše Lazićeve prozivke, direktor „Zastavatapacirnice” Milija Sekulić kaže:

– On je običan prevarant i lažov, slobodno tako napišite. „Zastava-tapacirnica” je najbolja firma u Srbiji, a zaposleni primaju onoliko koliko rade.

Ko je u pravu i šta se, zapravo, dešava u firmi koja je nekad poslovala u okviru velikog socijalističkog i samoupravnog „Zastavinog” sistema, a sada je u privatnim rukama „zmajčeka”, koji su deo sistema ujedinjene Evrope? Odgovor na ovo pitanje je različit, u zavisnosti sa koje strane se čitav slučaj posmatra. Inače, trvenja u „Zastavatapacirnici” traju već dve godine, od kada je slovenački NTU kupio posrnulu fabriku. Nekada su radili za „Zastavu”, a sada sklapaju aranžmane sa „Opelom” i drugim velikim proizvođačima automobila.

– Naša država je propisala minimalac od 11.800 dinara, a kod nas primanja ne dostižu ni polovinu te sume. Mnogim radnicima firma kroz druge stavke dotira do minimalca. Da li je logično da firma ostvaruje milionske prihode, a da mi nemamo šta da jedemo – pita se Lazić i napominje da je firma lane ostvarila dobit od 77 miliona dinara.

Ovaj sindikalni lider kaže da je o dešavanjima u firmi obavestio i inspekciju rada i odsek kragujevačke policije za suzbijanje privrednog kriminala, ali napominje da su od tog trenutka „ucene postale sastavni deo života svih zaposlenih”.

– Direktor me je slao na psihijatrijsko posmatranje, a radnike primoravao da osnuju i upišu se u drugi sindikat, koji je sam napravio. Ukoliko to ne urade, neposlušnima sledi otkaz ili premeštaj na drugo radno mesto – tvrdi Lazić.

Iz vizure Milije Sekulića, dugogodišnjeg direktora ovog preduzeća, koji je Slovence i doveo u poslovno prilično ruiniranu „Tapacirnicu”, stvari izgledaju sasvim drugačije.

– Prošle godine smo izvezli robe u vrednosti od 10,5 miliona evra, a bune se samo oni koji bi da od sindikata prave političku organizaciju. To kod mene neće moći. Mi smo najbolja firma u Srbiji i svako ko radi imaće šta da primi. Plate nisu visoke, ali ova firma ne bi ni postojala da nismo napravili oštre rezove. Što se tiče nekih sindikalaca, lično mislim da je tu u pitanju militantni sindrom samoupravljanja – veli Sekulić.

Sindikalni lider Lazić ne osporava da firma dobro posluje, ali se pita „šta od toga imaju zaposleni”, koji su, kako kaže, umesto kolektivnog ugovora o radu, koji je doneo Socijalno-ekonomski savet Srbije, dobili samo mrvice.

– Mi sad radimo po nekakvom firminom pravilniku o radu, pa umesto evra, za topli obrok nam sleduje svega 0,20 evra, odnosno 16 dinara dnevno, a za regres, umesto 1.100 dinara, dobijamo svega jedan evro mesečno – kaže Lazić.