Jermeni pale za sobom napuštene kuće

Vojska Azerbejdžana je juče prvi put posle skoro 30 godina ušla u Agdam, jednu od tri oblasti oko Nagorno-Karabaha koju etnički Jermeni treba da vrate na osnovu sporazuma potpisanog nedavno uz posredovanje Moskve. Jermeni za to vreme pakuju stvari i pale napuštene kuće, slično kao što su pre tri decenije Azeri napuštali svoje domove posle pobede jermenskih separatista. U Agdamu su juče brali poslednje mandarine i tovarili prasiće u kamione, zaričući se da ništa neće ostaviti „neprijatelju”, preneo je AFP. Istovremeno se organizuje povratak oko 3.000 izbeglih Jermena u glavni grad Karabaha Stepanakert, iz kojeg su pobegli na početku sukoba 27. septembra.

U ratu je za šest nedelja, prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, poginulo više od 4.000 ljudi, uključujući civile. Rusija je imala odlučujuću ulogu u potpisivanju sporazuma o primirju, koji su Jermeni zbog teritorijalnih gubitaka doživeli kao kapitulaciju, a Azeri kao pobedu. Iz sporazuma su istisnute SAD i Francuska, koji su kao deo Minske grupe OEBS-a zajedno s Moskvom od sredine devedesetih pokušavale da nađu trajno rešenje za problem nepriznate enklave Nagorno-Karabah, koju Jermeni zovu Arcah, a zvanično je deo Azerbejdžana. Sporazum ni ovim nije rešen, jer nije utvrđeno šta će biti sa Stepanakertom i ostalim teritorijama pod kontrolom Jermena kad se ruski mirovnjaci za pet godina budu povukli. Putin je priznao da pitanje statusa nije rešeno i da će se „rešavati u budućnosti”.

Raspoređivanje 2.000 ruskih vojnika u spornoj enklavi i na Lačinskom koridoru, koji je povezuje s Jermenijom, najznačajnija je vojna misija Moskve u Južnom Kavkazu u poslednjoj deceniji. Posle prekida vatre Rusija je nastavila pregovore s Turskom, ključnim saveznikom Azerbejdžana i kritičarom Minske grupe, a turski parlament je odobrio razmeštanje turskih vojnika u regionu, mada Moskva tvrdi da ih neće biti u Karabahu.

Francuska je u četvrtak saopštila da želi internacionalni nadzor nad sprovođenjem primirja, jer se plaši da bi Rusija i Turska mogle da isključe zapadne sile iz budućih pregovora, prenela je Al Džazira. Iz kancelarije francuskog predsednika nakon razgovora Emanuela Makrona s predsednikom Azerbejdžana i premijerom Jermenije saopšteno je da sada treba nastaviti pregovore kako bi se organizovao povratak stranih boraca (uglavnom iz Sirije), obezbedio povratak desetina hiljada izbeglica i započeli mirovni pregovori o statusu enklave. Makron želi da Minska grupa ima ulogu u nadzoru sprovođenja sporazuma i daljim mirovnim pregovorima. Njegov portparol je preneo da Francuska želi da se Rusi opredele, a ne da na jednoj strani imaju Minsk, a na drugoj repliku Astane. Mislio je na forum koji je Rusiji i Turskoj omogućio da se mimo zapadnih sila dogovaraju o Siriji.

Odnosi između Francuske i Turske pogoršali su se poslednjih meseci, a Pariz je optužio Ankaru da je pogoršala krizu na Kavkazu. U Francuskoj živi oko pola miliona građana jermenskog porekla. Makron se trudio da ne zauzima stranu tokom poslednjih sukoba, ali se suočio s kritikom da nije učinio dovoljno da pomogne Jerevanu.

Sporazum je izazvao veliku političku krizu u Jermeniji. Građani protestuju tražeći ostavku premijera Nikola Pašinjana, koga optužuju za kapitulaciju. Predsednik je tražio prevremene izbore, dok je ministar spoljnih poslova podneo ostavku. Sprečen je i pokušaj atentata na Pašinjana. On ne pristaje na ostavku, već iznosi plan za izlazak iz krize, koji sadrži pomoć ranjenima i izbeglicama i modernizaciju vojske. Pašinjan, koji ima komplikovane odnose s Putinom, pozvao je da se obnove razgovori Rusije, Francuske i SAD o konačnom statusu Arcaha.

Upitan šta će se dogoditi ako neka nova jermenska vlada bude napustila sporazum, Putin je u utorak na ruskoj televiziji odgovorio da bi to predstavljalo „ogromnu, samoubilačku grešku”.