Јермени пале за собом напуштене куће

Војска Азербејџана је јуче први пут после скоро 30 година ушла у Агдам, једну од три области око Нагорно-Карабаха коју етнички Јермени треба да врате на основу споразума потписаног недавно уз посредовање Москве. Јермени за то време пакују ствари и пале напуштене куће, слично као што су пре три деценије Азери напуштали своје домове после победе јерменских сепаратиста. У Агдаму су јуче брали последње мандарине и товарили прасиће у камионе, заричући се да ништа неће оставити „непријатељу”, пренео је АФП. Истовремено се организује повратак око 3.000 избеглих Јермена у главни град Карабаха Степанакерт, из којег су побегли на почетку сукоба 27. септембра.

У рату је за шест недеља, према речима руског председника Владимира Путина, погинуло више од 4.000 људи, укључујући цивиле. Русија је имала одлучујућу улогу у потписивању споразума о примирју, који су Јермени због територијалних губитака доживели као капитулацију, а Азери као победу. Из споразума су истиснуте САД и Француска, који су као део Минске групе ОЕБС-а заједно с Москвом од средине деведесетих покушавале да нађу трајно решење за проблем непризнате енклаве Нагорно-Карабах, коју Јермени зову Арцах, а званично је део Азербејџана. Споразум ни овим није решен, јер није утврђено шта ће бити са Степанакертом и осталим територијама под контролом Јермена кад се руски мировњаци за пет година буду повукли. Путин је признао да питање статуса није решено и да ће се „решавати у будућности”.

Распоређивање 2.000 руских војника у спорној енклави и на Лачинском коридору, који је повезује с Јерменијом, најзначајнија је војна мисија Москве у Јужном Кавказу у последњој деценији. После прекида ватре Русија је наставила преговоре с Турском, кључним савезником Азербејџана и критичаром Минске групе, а турски парламент је одобрио размештање турских војника у региону, мада Москва тврди да их неће бити у Карабаху.

Француска је у четвртак саопштила да жели интернационални надзор над спровођењем примирја, јер се плаши да би Русија и Турска могле да искључе западне силе из будућих преговора, пренела је Ал Џазира. Из канцеларије француског председника након разговора Емануела Макрона с председником Азербејџана и премијером Јерменије саопштено је да сада треба наставити преговоре како би се организовао повратак страних бораца (углавном из Сирије), обезбедио повратак десетина хиљада избеглица и започели мировни преговори о статусу енклаве. Макрон жели да Минска група има улогу у надзору спровођења споразума и даљим мировним преговорима. Његов портпарол је пренео да Француска жели да се Руси определе, а не да на једној страни имају Минск, а на другој реплику Астане. Мислио је на форум који је Русији и Турској омогућио да се мимо западних сила договарају о Сирији.

Односи између Француске и Турске погоршали су се последњих месеци, а Париз је оптужио Анкару да је погоршала кризу на Кавказу. У Француској живи око пола милиона грађана јерменског порекла. Макрон се трудио да не заузима страну током последњих сукоба, али се суочио с критиком да није учинио довољно да помогне Јеревану.

Споразум је изазвао велику политичку кризу у Јерменији. Грађани протестују тражећи оставку премијера Никола Пашињана, кога оптужују за капитулацију. Председник је тражио превремене изборе, док је министар спољних послова поднео оставку. Спречен је и покушај атентата на Пашињана. Он не пристаје на оставку, већ износи план за излазак из кризе, који садржи помоћ рањенима и избеглицама и модернизацију војске. Пашињан, који има компликоване односе с Путином, позвао је да се обнове разговори Русије, Француске и САД о коначном статусу Арцаха.

Упитан шта ће се догодити ако нека нова јерменска влада буде напустила споразум, Путин је у уторак на руској телевизији одговорио да би то представљало „огромну, самоубилачку грешку”.