Mladi odlaze, ali bi i da se vrate

Izjednačavanja direktnih davanja i subvencija domaćim i stranim kompanijama, besplatne obuke, smanjenje poreza i doprinosa, ali i stipendiranje studenata, odnosno posebni način oporezivanja za studente na praksi, potezi su države koji bi mogli da utiču na veće zapošljavanje u kompanijama. U najnovijem istraživanju koje je sprovela Srpska asocijacija menadžera u okviru projekta „Cirkularne migracije - postupi odgovorno sada za budućnost Srbije”, koji se realizuje uz podršku Vlade Švajcarske, ističe se i da bi subvencije za zajedničke inicijative sa fakultetima i programi karijernog razvoja za mlade, kao i vremenski ograničeno ukidanje poreza i doprinosa za zaposlene koji dobijaju prvi posao takođe mogli da doprinesu porastu zapošljavanja kvalitetnog kadra.

- Trajni odlazak mladih iz zemlje ne predstavlja samo nedostatak za privredu već za društvo u celini. Ono što daje prostor za optimizam jeste činjenica da su mogućnost za profesionalni razvoj i napredovanje u karijeri posebno važni za mlade, a čak 65 odsto ispitanika već ima programe za mlade talente i nude različite mogućnosti ne samo za razvoj karijere već i rad u multinacionalnim timovima, mogućnost privremenog rada u inostranstvu u okviru kompanije, kao i rada na atraktivnim projektima - podsećaju u Srpskoj asocijaciji menadžera.

Starosna grupa koja se najčešće odlučuje za mogućnost privremenog boravka u inostranstvu jesu mladi između 20 i 30 godina, i to najviše zbog očekivanog kvaliteta života u inostranstvu, socijalne sigurnosti, uslova rada i mogućnost karijernog napredovanja. Kad je reč o povratku, oko trećina ispitanih kao najčešće motive za povratak iz inostranstva navodi porodičnu situaciju i nostalgiju, dok se kao dodatni razlozi izdvajaju stečena finansijska sigurnost, ponuđeni posao u Srbiji i želja da se doprinesu razvoju zemlje i društva.

U istraživanju se i oko 80 odsto ispitanika izjasnilo da se na tržištu rada osećaju efekti odliva kvalitetnog kadra iz Srbije. Najviše kadrova nedostaje u IT sektoru, posebno su traženi data analitičari, a u deficitu su i prodavci, komercijalisti, vozači, magacioneri, vozači viljuškara, kao i kadrovi za različita zanimanja u poljoprivredi i građevinarstvu. Do novih kadrova poslodavci najčešće dolaze putem preporuka svojih zaposlenih i preko portala za zapošljavanje. Dosta su efikasni i oglasi na društvenim mrežama, dok najređe kompanije do kadrova dolaze kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje.

- Kako bi prevazišle nedostatke adekvatne radne snage na tržištu, kompanije prilagođavaju svoje poslovanje tako što intenziviraju saradnju sa fakultetima (40 odsto ispitanika), zatim kroz automatizaciju procesa, uvođenjem novih tehnologija, dislociranjem proizvodnih lokacija. Samo 10 odsto ispitanika se zasad odlučuje na „uvoz” radne snage - podsećaju u asocijaciji menadžera.