Млади одлазе, али би и да се врате

Изједначавања директних давања и субвенција домаћим и страним компанијама, бесплатне обуке, смањење пореза и доприноса, али и стипендирање студената, односно посебни начин опорезивања за студенте на пракси, потези су државе који би могли да утичу на веће запошљавање у компанијама. У најновијем истраживању које је спровела Српска асоцијација менаџера у оквиру пројекта „Циркуларне миграције - поступи одговорно сада за будућност Србије”, који се реализује уз подршку Владе Швајцарске, истиче се и да би субвенције за заједничке иницијативе са факултетима и програми каријерног развоја за младе, као и временски ограничено укидање пореза и доприноса за запослене који добијају први посао такође могли да допринесу порасту запошљавања квалитетног кадра.

- Трајни одлазак младих из земље не представља само недостатак за привреду већ за друштво у целини. Оно што даје простор за оптимизам јесте чињеница да су могућност за професионални развој и напредовање у каријери посебно важни за младе, а чак 65 одсто испитаника већ има програме за младе таленте и нуде различите могућности не само за развој каријере већ и рад у мултинационалним тимовима, могућност привременог рада у иностранству у оквиру компаније, као и рада на атрактивним пројектима - подсећају у Српској асоцијацији менаџера.

Старосна група која се најчешће одлучује за могућност привременог боравка у иностранству јесу млади између 20 и 30 година, и то највише због очекиваног квалитета живота у иностранству, социјалне сигурности, услова рада и могућност каријерног напредовања. Кад је реч о повратку, око трећина испитаних као најчешће мотиве за повратак из иностранства наводи породичну ситуацију и носталгију, док се као додатни разлози издвајају стечена финансијска сигурност, понуђени посао у Србији и жеља да се допринесу развоју земље и друштва.

У истраживању се и око 80 одсто испитаника изјаснило да се на тржишту рада осећају ефекти одлива квалитетног кадра из Србије. Највише кадрова недостаје у ИТ сектору, посебно су тражени дата аналитичари, а у дефициту су и продавци, комерцијалисти, возачи, магационери, возачи виљушкара, као и кадрови за различита занимања у пољопривреди и грађевинарству. До нових кадрова послодавци најчешће долазе путем препорука својих запослених и преко портала за запошљавање. Доста су ефикасни и огласи на друштвеним мрежама, док најређе компаније до кадрова долазе кроз Националну службу за запошљавање.

- Како би превазишле недостатке адекватне радне снаге на тржишту, компаније прилагођавају своје пословање тако што интензивирају сарадњу са факултетима (40 одсто испитаника), затим кроз аутоматизацију процеса, увођењем нових технологија, дислоцирањем производних локација. Само 10 одсто испитаника се засад одлучује на „увоз” радне снаге - подсећају у асоцијацији менаџера.