Ko zagađuje Topčidersku reku

Ovih dana vodi se dugotrajna polemika oko zagađenja Topčiderske reke – ko je zagađuje i ko je u obavezi da obezbedi njeno čišćenje i da spreči dalje zagađenje. Prosto je neverovatno da nadležni ne mogu ili neće da reše problem zagađenja. Da je to jedini problem zagađenja i tretmana otpadnih voda u Beogradu, situacija u tom pogledu bi bila idealna.

U članku koji je „Politika” objavila 23. 11. 2020, autor B. Vasiljević navodi da su na teren izašli gradski  vodni inspektor i stručnjaci iz Agencije za zaštitu životne sredine i ustanovili „da je u reci i rukavcu povećana koncentracija amonijaka i nitrata sa znatno smanjenom koncentracijom kiseonika”. Bravo. Kakvo epohalno otkriće. Takvi uslovi egzistiraju decenijama, još od nastanka rukavca. Ali to nije sve, pomenuti su ustanovili i da „brojni splavovi, postavljeni suprotno važećim zakonima grada, utiču na smanjenje protoka vode u rukavcu”. To su oni brojni splavovi, čamci, jahte, pontonski prilazi koji decenijama nisu smetali kajakašima Crvene zvezde i Partizana da donose medalje sa svetskih i evropskih prvenstava, baš isto kao i kajakašice, sestre Moldovan, koje su trenirale na ostacima dunavskih ritova u Borči. Kajakaši obično treniraju na stajaćim vodama, pa je nelogično nadati se da će Topčiderska reka sa svojim protokom prečišćavati, čak i deo do Save, a kamoli ceo rukavac.

Zaključak navedenog inspektora i stručnjaka je da su krivi pojedinci i preduzeća koja Topčidersku smatraju kolektorom i u nju izlivaju kanalizacione i druge otpadne vode.

Da vidimo koja se to preduzeća mogu smatrati krivcima: Fabrika motora „Dvadeset prvi maj”, „Rekord”, „Jugostroj”, „Frigostroj”, „Industrija motora Rakovica”, „Livnica”, „Antikor”... Sva spomenuta preduzeća sada nemaju nikakve veze sa zagađenjem, jer ona ne samo da nisu u pogonu, već nažalost i faktički više ne postoje. Pojedinci koji zagađuju reku mogu biti oni što žive pored reke i bacaju tu ostatke od kiselog kupusa, ili su možda krive otpadne vode iz malobrojnih kafića i restorana koji se nalaze pored Topčiderke. Jedino preduzeće koje radi, a nalazi se uz Topčidersku reku jeste Zavod za izradu novčanica, dok skladište NIS-a u Rudom polju, koliko je poznato autoru, nije u funkciji.

Pošto nadležni ne mogu ili neće da utvrde ko zagađuje Topčidersku reku kao jedino rešenje ostaje, ma kako to zvučalo ironično, da se Topčiderka od ušća kanališe podvodnim cevovodom do Save, kako bi se otpadne vode direktno odnosile prema Dunavu, a Dunav u Crno more, jer koga to još u Srbiji brine. Pod tim uslovima, ne bi bilo zagađenja, vazduh bi bio čistiji, a kajakaši bi imali bolje uslove i dalje bi osvajali medalje na svetskim takmičenjima.

Dr Petrović Predrag,
naučni savetnik,
Beograd