Živeo je za rokenrol

Vest o odlasku Miše Aleksića, bas-gitariste „Riblje čorbe”, deluje nestvarno za čitavu generaciju domaćih rokera, koji se na društvenim mrežama opraštaju od njega. Počev od Bajage i „Instruktora”, Dejana Cukića, rok novinara i kritičara Ivana Ivačkovića, „YU grupe”, Kristine Kovač i mnogih drugih.

Miroslav Miša Aleksić nije bio samo bas-gitarista kultne rok grupe „Riblja čorba”, kompozitor i producent, već je pre svega živeo rokenrol, sa lakoćom i osmehom na licu. Poput večitog dečaka sa gitarom sakupljao je nadahnuće na ulicama rodnog Beograda, a zaustavila ga je pandemija u 67. godini života. Aleksić je sa svojom grupom „Riblja čorba” osvojio nagradu za najbolji bend 2019. godine, koju je dodelilo Udruženje muzičara rok, džez i zabavne muzike Srbije, a uručena je nedavno, u oktobru ove godine, u Ateljeu 212, kada niko nije mogao slutiti ovakav ishod.

Rođen je u Beogradu 1953. godine i kao i mnogi iz njegove generacije, slušao je svetske hitove noću na Radio Luksemburgu. Prvu gitaru kupili su mu roditelji, a zahvaljujući razmeni đaka, kada je bio četvrti razred srednje škole, otišao je SAD, u Baltimor, gde je školu završio.Tu je sam kupio gitaru i svirao u jednom bendu sa drugarima iz škole, a kada se vraćao u Srbiju, oni su mu za oproštaj kupili gitaru „fender“.

Miša Aleksić je živeo za dobru muziku. Počeo je karijeru u bendu „Rojali” (1970) kao bas-gitarista i pevač. Baš te godine bend je osvojio drugo mesto na takmičenju u organizaciji urednika emisije Radio Beograda „Veče uz radio”. Već sledeće godine je otišao u SAD, a po povratku u Beograd, pod uticajem grupa „Deep Purple” i „Led Zeppelin”, osniva sastav SOS. Nešto kasnije, 1978, nastao je bend „Riblja čorba”, koji je stvarao deo istorije domaće rok scene, a kojem je Aleksić ostao veran od početka do svog kraja. Osim što je bio jedan od osnivača i basista grupe, pisao je muziku i producirao njene albume. Autor je, između ostalog, muzike za popularnu pesmu „Ostaću slobodan”, kao i za pesme „Amsterdam“, „Ja ratujem sam”...

Miša Aleksić je tokom karijere bio veoma svestran i kreativan autor, pisao je, zajedno s Bajagom, pesme za Zdravka Čolića, Biljanu Petrović, „Džezi bel”, Milorada Mandića. Bio je producent albuma za bendove „Ratnici podzemlja”, „Džezi bel”, „Minđušari”, „Run Go” i „Prozor”.

Napisao je knjigu „Uživo! Autobiografija”, koja je objavljena u izdanju Lagune, veoma zapaženu među delima sa rok tematikom, koja je dragocen izvor podataka za one koji se bave pručavanjem rok muzike na našim prostorima.