Restaurisan antički sarkofag u Zemunskom parku

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda obavio je restauraciju antičkog sarkofaga u Zemunskom parku, a u okviru kompletnog uređenja ovog prostora. Obnova sarkofaga urađena je posle rekonstrukcije parka i u toku radova na restauraciji i obnovi Zemunske gimnazije. Ovaj kameni sanduk nalazi se u celini „Staro jezgro Zemuna”, kulturnom dobru od velikog značaja. Posao restauracije urađen je hitno jer je sarkofag bio u izuzetno lošem stanju, a Zavod je za njegovu restauraciju uložio pola miliona dinara svojih sredstava.

– Radovi su obuhvatali čišćenje i sastavljanje razdvojenih napuklih delova kamenog sanduka i poklopca sarkofaga, učvršćivanje oštećenih i komada koji su nedostajali, nivelisanje sanduka, izradu unutrašnje metalne konstrukcije poklopca i postavljanje poklopca na sanduk sarkofaga. Na sanduku sarkofaga jedna stranica bila je u potpunosti odvaljena. Poklopac se nalazio na travi polomljen na dva dela. Stranice sanduka sarkofaga su i na spoljnom i na unutrašnjem delu bile ispisane grafitima i na pojedinim delovima sanduka bilo je i uljane boja koja se razlila. Svi delovi sanduka i poklopca bili su obloženi travom, mahovinom i prljavštinom od zemlje koja je neprestano uticala na propadanje kamena – kaže Olivera Vučković, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Najstarije podatke o sarkofagu iz Zemunskog parka, koji je inače eksponat Muzeja grada Beograda,  iznosi J. Brunšmid još 1895. godine. On je pri obilasku Zemuna zabeležio da se u parku nalaze ostaci velikog neukrašenog sarkofaga dužine 2,18 metara, širine 1,4 i 73 centimetara visine koji je, kako navodi, otkriven podno Hunjadijevog grada, odnosno mesta gde se sada nalazi Milenijumska kula, a da se u dvorištu gradske većnice – Magistrata nalaze delovi poklopca za koje je tada pretpostavio da pripadaju istom pokopu.

Sarkofag je sačinjen od zelenog peščara, bez ikakvih ukrasa i natpisa, a poklopac izgrađen od belog krečnjaka koji podseća na tašmajdanski kamen. Okvir krova poklopca ukrašavale su ljudske glave izvajane na svakom uglu i na sredinama obe duže strane.