Mali vijetnamci iz Banata

Vršac, Jablanka – Penzionisani pismonoša u selu Jablanka kod Vršca Milan Gojković i njegova supruga Ljuba svoje kućne ljubimce drže u oboru. Krmača, kojoj su domaćini iz milošte dali ime Mica, u tri prasenja donela je na svet 32 potomka. Svi njeni potomci su crne boje. Ova porodica nije ni pokušala da ukrsti ovu rasu, čije je poreklo iz Vijetnama, sa nekom od poznatijih rasa. Zanimljivo je da do sada ni jedno prase Gojkovići nisu prodali, nego su ih prijateljima samo poklanjali, a ovi nastavljali da ih neguju. Vijetnamska svinja „pušta koren“ u Banatu.

– Pokušao sam koze da gajim, i podigao stado od 200 komada, pa junad da tovim, a kad se ni to nije isplatilo, okrenuo sam se tovu svinja, raznih rasa: durok, landras, američka duga bela... Nisam izdržao toliku nerentabilnost, pa sam svu stoku rasprodao, odlučivši da držim samo – kućne ljubimce. Kad sam vijetnamsku svinju prvi put, pre jedne decenije, na jednom sajmu ugledao, odlučio sam da je kupim. Nisam mogao tada, jer je bila preskupa. Pre tri godine, od prijatelja veterinara, zamenom za jednu belu svinju, dobio sam Micu, tada nazime vijetnamske svinje – priča nam Milan, koji uspešno gaji i retke rase golubova, potom, šarplanince i ovčarske puline.

(/slika2)Naši domaćini tvrde da je meso od vijetnamskih svinja masno, ali s manje holesterola, i po tome nalikuje na našu staru rasu mangulicu, kojom se u poslednje vreme, kod nas i u inostranstvu, čitave farme popunjavaju. Vijetnamska svinja je kratka i zdepasta, dostiže maksimalnu težinu od 80 do 90 kilograma, a za razmnožavanje je spremna već s tri meseca. Uskoro će se čopor vijetnamske svinje u oborima Gojkovićevih uvećati, jer su tri Micine kćeri sprasne.

– Mica i njeni potomci su pravi kućni ljubimci, jer svojim maznim ponašanjem brzo osvajaju gazdine simpatije. Važno je, takođe, da ne ispuštaju neprijatan miris, kao ostale svinje, pa mogu i u „zabranjenu zonu“, naše sobe. Večito nas po kući i dvorištu prate, zadovoljno grokćući. Odšetaju i do drugog kraja sela, pa nam meštani telefonom javljaju da dođemo po Micu i njenu decu. Međutim, nikada nisu zalutali, jer brzo uče i znaju da se vrate. Nisu ni neki probirači u ishrani, već jedu sve što im ponudimo, i vrlo su jevtini za tov – pričaju nam Milan i Ljuba.

U kući Gojkovićevih poseban status uživa Mica. Makar i da zasvinji, njoj se prašta. Domaćini su se zarekli da joj „nikada neće zapretiti trpeza i jabuka“.