Мали вијетнамци из Баната

Вршац, Јабланка – Пензионисани писмоноша у селу Јабланка код Вршца Милан Гојковић и његова супруга Љуба своје кућне љубимце држе у обору. Крмача, којој су домаћини из милоште дали име Мица, у три прасења донела је на свет 32 потомка. Сви њени потомци су црне боје. Ова породица није ни покушала да укрсти ову расу, чије је порекло из Вијетнама, са неком од познатијих раса. Занимљиво је да до сада ни једно прасе Гојковићи нису продали, него су их пријатељима само поклањали, а ови настављали да их негују. Вијетнамска свиња „пушта корен“ у Банату.

– Покушао сам козе да гајим, и подигао стадо од 200 комада, па јунад да товим, а кад се ни то није исплатило, окренуо сам се тову свиња, разних раса: дурок, ландрас, америчка дуга бела... Нисам издржао толику нерентабилност, па сам сву стоку распродао, одлучивши да држим само – кућне љубимце. Кад сам вијетнамску свињу први пут, пре једне деценије, на једном сајму угледао, одлучио сам да је купим. Нисам могао тада, јер је била прескупа. Пре три године, од пријатеља ветеринара, заменом за једну белу свињу, добио сам Мицу, тада назиме вијетнамске свиње – прича нам Милан, који успешно гаји и ретке расе голубова, потом, шарпланинце и овчарске пулине.

(/slika2)Наши домаћини тврде да је месо од вијетнамских свиња масно, али с мање холестерола, и по томе наликује на нашу стару расу мангулицу, којом се у последње време, код нас и у иностранству, читаве фарме попуњавају. Вијетнамска свиња је кратка и здепаста, достиже максималну тежину од 80 до 90 килограма, а за размножавање је спремна већ с три месеца. Ускоро ће се чопор вијетнамске свиње у оборима Гојковићевих увећати, јер су три Мицине кћери спрасне.

– Мица и њени потомци су прави кућни љубимци, јер својим мазним понашањем брзо освајају газдине симпатије. Важно је, такође, да не испуштају непријатан мирис, као остале свиње, па могу и у „забрањену зону“, наше собе. Вечито нас по кући и дворишту прате, задовољно грокћући. Одшетају и до другог краја села, па нам мештани телефоном јављају да дођемо по Мицу и њену децу. Међутим, никада нису залутали, јер брзо уче и знају да се врате. Нису ни неки пробирачи у исхрани, већ једу све што им понудимо, и врло су јевтини за тов – причају нам Милан и Љуба.

У кући Гојковићевих посебан статус ужива Мица. Макар и да засвињи, њој се прашта. Домаћини су се зарекли да јој „никада неће запретити трпеза и јабука“.