Pandemija je svima unazadila život

Jeste pandemija virusa korona obeležila 2020. godinu i uticala na život svih ljudi na planeti, ali njom su, ipak, neke osobe bile pogođene više od drugih. Mislim da ćemo tek razumeti šta znači rečenica „posle korone ništa više neće biti isto”, jer smo cele godine suočeni s velikim izazovom – kako zaštititi zdravlje i kako zaštititi ljudska prava, naročito pravo na ravnopravnost, ocenjuje Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava.

– Nije isto za onoga ko živi u gradu, ima posao i sve mu je dostupno, a pre svega zdravstvena zaštita, ili za stariju osoba koja živi na selu, ili je reč o osobi s invaliditetom koja je vezana za kolica. Situacija u kojoj živimo cele godine oslikava se i na pritužbe koje su stizale na adresu poverenika za zaštitu ravnopravnosti, počevši od pritužbi osoba s invaliditetom na prepreke koje imaju u svakodnevnom funkcionisanju, preko pritužbi roditelja dece s hendikepom zbog nemogućnosti ostvarivanja prava na ličnog pratioca, pa sve do pritužbi roditelja đaka zbog nemogućnosti da prate onlajn nastavu jer nemaju sva deca iste mogućnosti. Dobijali smo pritužbe i zbog diskriminacije na tržištu rada, naročito u vezi s trudnoćom i porođajem. I ove godine smo imali pritužbe zbog uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja, posebno prema romskoj nacionalnoj manjini – ističe Jankovićeva.

U septembru 2018. godine Ustavnom sudu Srbije uputili ste inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o finansijskoj pomoći porodicama sa decom, kojim su oštećene brojne porodilje. Na poslednjoj sednici Ustavnog suda doneta je odluka da je sporan samo tretman poljoprivrednih osiguranica. Da li su ovom odlukom oštećene i diskriminisane sve ostale porodilje čija su primanja ugrožena primenom ovog zakona?

Dobro je i važno za poljoprivrednice što je Ustavni sud doneo takvu odluku, jer nema govora o osnaživanju bez stavljanja žena sa sela i ruralnih sredina u fokus pažnje celog društva. Bez jakog sela nema jake države. A selo živi kada je žena u njemu snažna i kada deca trče po dvorištu. Voleli bismo da je uvažena naša inicijativa u delu koji se odnosi i na druge odredbe, posebno na mame koje su imale viša primanja u trenutku otpočinjanja porodiljskog odsustva, ali, naravno, poštujemo instituciju Ustavnog suda.

Iako od korone obolevaju svi, rezultati mnogih istraživanja govore da su žene češće „žrtve” ovog virusa – one čine većinsku radnu snagu u profesijama koje su na „udaru”, one su češće ostajale bez posla i bile žrtve porodičnog nasilja za vreme karantina. Da li je pandemija dodatno ogolila bolno stanje rodne neravnopravnosti?

Za ovu jednu godinu svet bi mogao da se vrati čitavih 25 godina unazad i da se izbriše sav postignuti napredak na polju rodne ravnopravnosti, pokazuje nedavno istraživanje Agencije za osnaživanje žena Ujedinjenih nacija. Ne želim da verujem da će se to dogoditi, ali je činjenica da je pandemija dodatno pokazala još uvek rasprostranjene nejednakosti između žena i muškaraca. I pre pandemije sam ukazivala da ne postoje čarobni recepti i brze promene ako ne počnemo da menjamo društvene i kulturne obrasce jer žena nije zadužena samo za brigu o deci i starijima, niti je sposobna samo da obavlja kućne poslove. Od promena neće biti ništa ako u njih ne budu uključeni i muškarci i ako društvo ne pomogne ženi da se ekonomski osnaži. Na političkom planu je mnogo urađeno, ali mislim da nekad više žena u političkom životu nije cilj sam po sebi, već način da se unapredi i poboljša položaj i kvalitet svih žena u društvu.

Ljudska prava se nalaze u sedištu evrointegracija, a u izveštaju Evropske komisije navodi se da je Srbija ostvarila veoma ograničen napredak kada je u pitanju zaštita osnovnih prava i sloboda. Kako razumete ovu ocenu Evropske komisije?

Mislim da bismo to konstantno podsećanje u vidu izveštaja Evropske komisije mogli da u narednom periodu iskoristimo za ubrzanje evropskog kursa Srbije koji je neupitan. Verujem da ćemo svoju posvećenost i privrženost daljim reformama vrlo brzo pokazati u vremenu pred nama, imajući na umu da su i predsednik i premijerka istakli evrointegracije kao jedan od ključnih državnih prioriteta. Sigurna sam da ćemo se posle fokusiranja na izuzetno značajne teme, poput investicija, zapošljavanja, digitalizacije, ozbiljno pozabaviti pitanjima kao što su vladavina prava i unapređenje ljudskih prava i sloboda. Kancelarija poverenika za zaštitu ravnopravnosti, na čijem sam čelu, istinski je partner na putu evropskih integracija i nimalo ne zaostajemo za svim evropskim institucijama za ravnopravnost.