Пандемија је свима уназадила живот

Јесте пандемија вируса корона обележила 2020. годину и утицала на живот свих људи на планети, али њом су, ипак, неке особе биле погођене више од других. Мислим да ћемо тек разумети шта значи реченица „после короне ништа више неће бити исто”, јер смо целе године суочени с великим изазовом – како заштитити здравље и како заштитити људска права, нарочито право на равноправност, оцењује Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, поводом 10. децембра, Међународног дана људских права.

– Није исто за онога ко живи у граду, има посао и све му је доступно, а пре свега здравствена заштита, или за старију особа која живи на селу, или је реч о особи с инвалидитетом која је везана за колица. Ситуација у којој живимо целе године осликава се и на притужбе које су стизале на адресу повереника за заштиту равноправности, почевши од притужби особа с инвалидитетом на препреке које имају у свакодневном функционисању, преко притужби родитеља деце с хендикепом због немогућности остваривања права на личног пратиоца, па све до притужби родитеља ђака због немогућности да прате онлајн наставу јер немају сва деца исте могућности. Добијали смо притужбе и због дискриминације на тржишту рада, нарочито у вези с трудноћом и порођајем. И ове године смо имали притужбе због узнемиравања и понижавајућег поступања, посебно према ромској националној мањини – истиче Јанковићева.

У септембру 2018. године Уставном суду Србије упутили сте иницијативу за оцену уставности Закона о финансијској помоћи породицама са децом, којим су оштећене бројне породиље. На последњој седници Уставног суда донета је одлука да је споран само третман пољопривредних осигураница. Да ли су овом одлуком оштећене и дискриминисане све остале породиље чија су примања угрожена применом овог закона?

Добро је и важно за пољопривреднице што је Уставни суд донео такву одлуку, јер нема говора о оснаживању без стављања жена са села и руралних средина у фокус пажње целог друштва. Без јаког села нема јаке државе. А село живи када је жена у њему снажна и када деца трче по дворишту. Волели бисмо да је уважена наша иницијатива у делу који се односи и на друге одредбе, посебно на маме које су имале виша примања у тренутку отпочињања породиљског одсуства, али, наравно, поштујемо институцију Уставног суда.

Иако од короне оболевају сви, резултати многих истраживања говоре да су жене чешће „жртве” овог вируса – оне чине већинску радну снагу у професијама које су на „удару”, оне су чешће остајале без посла и биле жртве породичног насиља за време карантина. Да ли је пандемија додатно оголила болно стање родне неравноправности?

За ову једну годину свет би могао да се врати читавих 25 година уназад и да се избрише сав постигнути напредак на пољу родне равноправности, показује недавно истраживање Агенције за оснаживање жена Уједињених нација. Не желим да верујем да ће се то догодити, али је чињеница да је пандемија додатно показала још увек распрострањене неједнакости између жена и мушкараца. И пре пандемије сам указивала да не постоје чаробни рецепти и брзе промене ако не почнемо да мењамо друштвене и културне обрасце јер жена није задужена само за бригу о деци и старијима, нити је способна само да обавља кућне послове. Од промена неће бити ништа ако у њих не буду укључени и мушкарци и ако друштво не помогне жени да се економски оснажи. На политичком плану је много урађено, али мислим да некад више жена у политичком животу није циљ сам по себи, већ начин да се унапреди и побољша положај и квалитет свих жена у друштву.

Људска права се налазе у седишту евроинтеграција, а у извештају Европске комисије наводи се да је Србија остварила веома ограничен напредак када је у питању заштита основних права и слобода. Како разумете ову оцену Европске комисије?

Мислим да бисмо то константно подсећање у виду извештаја Европске комисије могли да у наредном периоду искористимо за убрзање европског курса Србије који је неупитан. Верујем да ћемо своју посвећеност и приврженост даљим реформама врло брзо показати у времену пред нама, имајући на уму да су и председник и премијерка истакли евроинтеграције као један од кључних државних приоритета. Сигурна сам да ћемо се после фокусирања на изузетно значајне теме, попут инвестиција, запошљавања, дигитализације, озбиљно позабавити питањима као што су владавина права и унапређење људских права и слобода. Канцеларија повереника за заштиту равноправности, на чијем сам челу, истински је партнер на путу европских интеграција и нимало не заостајемо за свим европским институцијама за равноправност.