Lajčak: Recite narodu ko vam najviše pomaže

BRISEL - Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da očekuje i da traži od vodećih lidera na Zapadnom Balkanu da više govore svojim građanima o tome koliko je region blizak EU i obrnuto, kao i koliko Unija pomaže građanima u regionu u teškim vremenima.

„Iskreno se nadam da će pandemija doprineti da se shvati koliko je region blizak EU i obrnuto. I ja očekujem, čak zahtevam od vodećih političara da to kažu svojim ljudima, da bi ljudi znali ko im pomaže kada prolaze kroz teške periode”, kaže Lajčak.

On ističe da je na političarima da govore svojim građanima i da prikažu pravu sliku ko im pomaže.

„Svaka kriza je mogućnost i želim da verujem da je kovid kriza mogućnost za što manje retrogadne nacionalističke agende i više pragmatične i ka budućnosti usmerene agende. Želite da budete deo EU, onda dajte nam jasnu sliku da se približavate EU”, istakao je Lajčak.

Na pitanje da li očekuje više racionalnosti, a manje nacionalizma u regionu, Lajčak je na forumu „Biti siguran” rekao da bi voleo da odgovori potvrdno, ali da je na Balkanu simbolizam jako bitan, a da je istorija još uvek deo političke agende kod mnogih političara.

„Moram da kažem da mi je jedan od vodećih političara u regionu rekao da, kada priča građanima o ekonomiji, radnim mestima, oni ne slušaju. Onda, kaže mi, on počne sa sloganima i oni aplaudiraju”, kaže Lajčak i dodaje da će to biti tako još neko vreme.

Evropska integracija, naglašava on, mora da ostane strateško opredeljenje za sve zemlje u regionu.

„Znamo da je ovaj proces počeo 2003. u Solunu, ali i dalje je u toku. I da citiram predsednicu EK Ursulu fon der Lajen, koja je rekla da je budućnost celog regiona u EU, mi delimo istu istoriju, istu sudbinu. Zapadni Balkan je deo Unije, a ne samo zaustavna tačna na 'Putu svile'“, tvrdi Lajčak.

Kako kaže, svestan je da nedavna bolna istorija regiona baca u senku realnost u regionu, ali, ističe, da se ne može promeniti prošlost, ali da svi mogu da uče iz nje i da budu solidarnija, pravičnija, prosperitetnija i inkluzivnija društva.

„Jer, radeći zajedno sa EU možemo da prevaziđemo nasleđe prošlosti i da napravimo bolju budućnost. Iako znamo da je region na različitim tačkama u procesu EU integracije, dve zemlje koje su u procesu pristupanja, Crna Gora kao predvodnik i Srbija, Albanija i Severna Makedonija koje smo pozvali da započnu i žao mi je što je sada problem na našoj strani, ali pitanje nije da li, već kada će započeti pregovore i to je poruka upućena njima”, objašnjava Lajčak.

Kada je reč o KiM i BiH, dodaje on, još uvek su u prepristupnom procesu, te moraju da urade neke stvari.

„Zato sam i ja tu da bi se došlo do normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. To nije lako, ali slučaj Severne Makedonije pokazuje da ne postoje teško, ili kako bi Nelson Mandela rekao da sve izgleda nemoguće dok se ne završi”, ističe Lajčak i dodaje da je saradnja EU sa regionom proces koji nije moguć bez problema i izazova, ali da je i u EU interesu da imaju susedstvo koje deli evropske vrednosti i norma.

Na pitanje kako vidi to što se sve više govori o uticaju trećih strana na Zapadnom Balkanu, Lajčak kaže da je region interesna sfera iz brojnih razloga, ali da taj region ne može da se deklariše kao nečija ekskluzivna zona i da se ostali partneri gurnu izvan.

„Treće strane ne bi trebalo posmatrati kao neprijatelje, ali niko ne može da ponudi ono što EU nudi, niko ne daje to što EU daje i niko ne donosi to što EU donosi. To je činjenica koju ljudi moraju da znaju. Niko ne daje regionu bolje kredite ili bolje uslove za kredite, niti grantove kao EU. Svaki ekonomski projekat koji imate sa EU dovodi vas bliže do EU, jer vi samim tim ispunjavate standarde EU na tim projektima”, objašnjava Lajčak.

Na pitanje da li su političke elite u Beogradu i Prištini posvećene dijalogu i da li je svestan da neki taj proces iskoriščavaju za sticanje unutrašnjih političkih poena, Lajčak kaže da je toga svestan, te da inače ne bi radio posao koji trenutno obavlja.

„Težak je to posao i to nije dijalog u kome su uključene samo dve strane, već i članice EU”, kaže Lajčak.

Kada je reč o borbi protiv korona virusa, Lajčak kaže da nažalost nismo još u post kovid eri, još smo u jeku pandemije, te da se i dalje suočavamo sa ponovnim zaključavanjem.

Ali, navodi on, od početka pandemije EU je podržala Zapadni Balkan kao najbliži partneri pružeći finansijsku podršku, ali i uključivanjem regiona u evropski mehanizam koji podrazumeva medicinsku opremu i omogučavanje slobodno kretanje roba kroz granice.

„EU je dala 3,3 milijarde evra u cilju podrške regiona. Data je podrška od 38 miliona evra direktno za medicinsku opremu”, podseća Lajčak.

Dodaje da je EU dala 389 miliona evra kroz IPA fondova, a da su 750 miliona evra predložena kroz makro finansijski sistem za podršku vladama u finansijama u kriznim vremenima.

„EU je proširila fond solidarnosti za partnere na Zapadnom Balkanu koje su već započele pristupne pregovore i EU daje 455 miliona evra kako bi obezbedila kratkoročnu održivost i oporavak srednjoročno za privredni sektor”, pojašnjava Lajčak.

Takođe, dodaje on, preko Evropske investicione banke EU nudi 1,7 milijarde evra za dodatne zajmove za investicije u javnom sektoru i kredite za privredu.

„I sada EU radi veoma naporno da osigura da će građani na Zapadnom Balkanu dobiti vakcine, bukvalno istovremeno kao i građane EU. Ako neko u regionu priča o pomoći treće države, moje pitanje je - pokažite mi tu podršku?”, zaključio je Lajčak, prenosi Tanjug.