Hoću ili neću da se vakcinišem

Na naslovnoj strani, 2. decembra o. g., „Politika” je objavila: „Samo petina građana želi da se vakciniše”. Slični rezultati anketiranja su dobijeni i u drugim zemljama, uključujući SAD – gde ima najviše zaraženih. Ako bi se ravnali prema tim željama, nužan kolektivni imunitet (oko 60 odsto stanovnika treba da stekne otpornost na virus), stekao bi se možda kroz pet-šest godina, jer se takav imunitet stiče na dva načina: infekcijom prirodnim putem i vakcinisanjem. Do tada, milioni žitelja bi u svetu bili teško oboleli – uz neprihvatljiv broj umrlih. Naveden kolektivni imunitet je nužan da se u nekoj sredini virus iskoreni, mada će on u svetu i dalje opstati, jer potpun nestanak tog infektivnog agensa (eradikacija) nije jednostavan postupak.

Prema mom predviđanju, problem kovida 19 će se verovatno rešiti na sledeći način. Preduzeća, starački domovi, razne ustanove, univerziteti, sportski klubovi, banke, prodavnice i druge grupacije postaviće uslove zaposlenim, štićenicima, studentima i drugima da mogu raditi, pohađati školu, boraviti u domu i sl. jedino ako imaju potvrdu i odgovarajuće nalaze da su preležali kovid 19 ili da su vakcinisani. Ko neće da obavlja odgovarajući posao, studira ili leži u staračkom domu, ne mora da se vakciniše. Dakle, uz odgovarajuće zahteve, a ne prisilu, lako ćemo i relativno brzo postići kolektivni imunitet. U zemljama koje imaju dovoljno vakcina, već za nekoliko meseci studenti će pohađati redovnu nastavu, a oni koji se ne vakcinišu mogu sačekati godinu-dve dok se ne stekne kolektivni imunitet, jer će se virtuelna nastava ukinuti. Tako se može očekivati da će se ovaj opasan virus iskoreniti iz Srbije već krajem 2021. ili početkom 2022. godine. Međutim, da kovid-19 skroz nestane, trebalo bi da se virus u svetu iskoreni. To nije lak zadatak jer je eradikacija bilo koje zarazne bolesti izuzetno težak i skup posao. Jedino se do danas ostvarila eradikacija velikih boginja (zvanično 1980. godine) i goveđe kuge. Pokušava se eradicirati poliomijelitis, malarija, trahom i rečno slepilo. Globalne eradikacije infektivnih bolesti su enorman uspeh čovečanstva.

Primanje vakcine, posebno prve (ne druge nakon 21. dan ili revakcinacije) često će izazivati reakciju kod nekih vakcinisanih osoba (znak da je postupak imunizacije uspešan), zato mnogi medicinski radnici, a i drugi, možda neće dan-dva dolaziti na posao. Ta mogućnost će se imati u vidu kada se pravi raspored vakcinisanja po grupama. Tako će se izbeći istovremeni izostanak više osoba (koje imaju burniju reakciju; temperaturu i/ili lokalni bol) u istoj grupi radnika.

Zato anketiranje stanovništva o želji da li da se vakcinišu ne pruža relevantne podatke o tome koliko bi doza vakcine trebalo naručiti, a ni koju ispitanu i odobrenu vakcinu žele da prime pojedinci. Takve podatke, uključujući da li su ispitanici zabrinuti da mogu da se eventualno zaraze, nije potrebno stavljati na prvu stranicu uvaženog dnevnog lista, bez obzira što je studiju uradila Američka privredna komora u saradnji s Ekonomskim institutom iz Beograda i Institutom za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Prof. dr Rajko Igić,
farmakolog i toksikolog,
Sombor