Dunav čeka turiste

Međunarodni Dan Dunava sutra će biti proslavljen širom Evrope. U Srbiji će biti održane akcije čišćenja priobalja i brojne obrazovne priredbe. Odlučujuća uloga u očuvanju najveće centralnoevropske reke ove godine pripada našoj zemlji, koja u ovom mandatu predsedava Međunarodnoj komisiji za zaštitu Dunava. To je gotovo ironična pozicija s obzirom na to da se državna infrastruktura dosad slabo pokazala na očuvanju ove velike reke. Sudovi pišu veoma male kazne industrijalcima koji ispuštaju otpad u Dunav, dok iz kanalizacije otpadne vode otiču u reke bez prečišćavanja, što se neće popraviti bez hitnog ulaganja od oko 600 miliona evra, prevelikog i za beogradski i za republički budžet.

– Situaciju će poboljšati zakon o vodama, čiji je nacrt konačno u završnoj fazi. Postojeći propisi nisu razrađeni neophodnim podzakonskim aktima, tako da su u praksi bili malo upotrebljivi za gonjenje zagađivača – kaže Branislav Božović, sekretar za zaštitu životne sredine.

Zagađivača bi moglo da bude još više ako budu radili mnogi pogoni planirani u dunavskom priobalju, ali Božović napominje da je njegov sekretarijat postavio uslove za gradnju i poslovanje tih objekata. U narednih desetak godina na Dunavu će se naći marina „Dorćol” i čitav novi grad na levoj strani reke. Luka Beograd će biti izmeštena iz centra grada u zonu Krnjače, podseća juče Đorđe Bobić, gradski arhitekta.

Poslovni kapaciteti Dunava se ubrzano iskorišćavaju, ali turistički radnici će morati još da se potrude. Ova reka u Srbiju može da privuče i veliki broj stranih gostiju budući da agencije sve češće organizuju petnaestodnevna krstarenja Dunavom. Nadležni procenjuju da je lane oko 50.000 posetilaca iz inostranstva na ovaj način obišlo Beograd.

– Očekujemo da će nas ove godine posetiti oko 15 odsto više turista nego prošle. Najvažnije je da se oni sve češće ne zadržavaju samo u prestonici nego obilaze i druga srpska mesta koja se nalaze na Dunavu – objašnjava Dejan Veselinov, portparol „Turističke organizacije Beograda”.

Kapacitet Savskog pristaništa je dovoljan za sadašnji obim saobraćaja, kao i za očekivano pojačanje u sledećoj deceniji, tvrdi Bobić. Međutim, potrebno je razviti pristaništa koja nisu međunarodnog karaktera i koja će biti deo javnog rečnog saobraćaja između Dorćola, Novog Beograda i Ostružnice. Gradski budžet sledeće godine imaće ozbiljan problem da obezbedi novac za nova plovila, priznao je Bobić.