Дунав чека туристe

Mеђународни Дан Дунава сутра ће бити прослављен широм Европе. У Србији ће бити одржане акције чишћења приобаља и бројне образовне приредбе. Одлучујућа улога у очувању највеће централноевропске реке ове године припада нашој земљи, која у овом мандату председава Међународној комисији за заштиту Дунава. То је готово иронична позиција с обзиром на то да се државна инфраструктура досад слабо показала на очувању ове велике реке. Судови пишу веома мале казне индустријалцима који испуштају отпад у Дунав, док из канализације отпадне воде отичу у реке без пречишћавања, што се неће поправити без хитног улагања од око 600 милиона евра, превеликог и за београдски и за републички буџет.

– Ситуацију ће побољшати закон о водама, чији је нацрт коначно у завршној фази. Постојећи прописи нису разрађени неопходним подзаконским актима, тако да су у пракси били мало употребљиви за гоњење загађивача – каже Бранислав Божовић, секретар за заштиту животне средине.

Загађивача би могло да буде још више ако буду радили многи погони планирани у дунавском приобаљу, али Божовић напомиње да је његов секретаријат поставио услове за градњу и пословање тих објеката. У наредних десетак година на Дунаву ће се наћи марина „Дорћол” и читав нови град на левој страни реке. Лука Београд ће бити измештена из центра града у зону Крњаче, подсећа јуче Ђорђе Бобић, градски архитекта.

Пословни капацитети Дунава се убрзано искоришћавају, али туристички радници ће морати још да се потруде. Ова река у Србију може да привуче и велики број страних гостију будући да агенције све чешће организују петнаестодневна крстарења Дунавом. Надлежни процењују да је лане око 50.000 посетилаца из иностранства на овај начин обишло Београд.

– Очекујемо да ће нас ове године посетити око 15 одсто више туриста него прошле. Најважније је да се они све чешће не задржавају само у престоници него обилазе и друга српска места која се налазе на Дунаву – објашњава Дејан Веселинов, портпарол „Туристичке организације Београда”.

Капацитет Савског пристаништа је довољан за садашњи обим саобраћаја, као и за очекивано појачање у следећој деценији, тврди Бобић. Међутим, потребно је развити пристаништа која нису међународног карактера и која ће бити део јавног речног саобраћаја између Дорћола, Новог Београда и Остружнице. Градски буџет следеће године имаће озбиљан проблем да обезбеди новац за нова пловила, признао је Бобић.