Сушење европске жиле куцавице

Специјално за „Политику”

Будимпешта – Проблем ниског водостаја Дунава у Мађарској се у новије време све више третира као питање националне безбедности, економије и дугорочног опстанка читавих региона, а не само као метеоролошка појава. Стручњаци упозоравају да се земља налази у процесу постепеног исушивања, који траје годинама, а да је Дунав само највидљивији показатељ дубље кризе.

Та река је протеклих дана у Будимпешти била на изузетно ниском нивоу за ово доба године. Према званичним подацима Хидролошке службе „Хидроинфо”, водостај код мађарске престонице је у среду ујутру износио 92 центиметра, око 13 часова 90, а у вечерњим сатима 88 центиметара. Процењује се да ће ниво воде постепено расти, али да ће и даље остати у оквирима ниског водостаја за овај период године.

За разлику од неких других подунавских земаља, где се већ говори о потреби да грађани штеде воду, у Мађарској засад нема општег апела становништву да ограничи потрошњу. Проблем се, међутим, третира као озбиљан, па су у фокусу пољопривреда, управљање водним ресурсима, речни саобраћај и дугорочна безбедност снабдевања.

Најтежа ситуација је у региону Велике мађарске равнице. Стручњаци кажу да је април био изузетно неповољан за пољопривреду, са врло мало падавина и да је у последњих 90 дана кише било 20 до 70 милиметара мање од просека. У најугроженијим деловима недостаје око 120 милиметара влаге у земљишту. Како наводе, горњих 20 до 30 центиметара земљишта је готово свуда критично суво.

Мађарски проблем, међутим, није само тренутни низак водостај Дунава, већ и шири водни дефицит. Организација ОЕЦД у свом извештају с почетка ове године истиче да је Мађарска на папиру водом богата земља, али да већина њених слатководних ресурса долази из иностранства. Климатске промене појачавају ризике и од поплава и суша, док укупни обновљиви слатководни ресурси опадају.

Водоснабдевање Будимпеште је, међутим, засад стабилније него што би се могло закључити посматрањем корита Дунава. Главни град се у великој мери снабдева водом добијеном обалском филтрацијом. Ипак, низак водостај може да оптерети такав систем ако суша потраје, тврде надлежни, посебно имајући у виду да су код обалске филтрације важни и ниво воде у реци и стање подземних вода. Када се сушни период продужи, падају нивои подземних вода, бунари имају мањи принос, а систем мора пажљивије да балансира између потрошње, квалитета и расположивих количина.

Судећи према извештајима медија, пољопривреда је прва на удару суше. Стручњаци наводе да је прошле године сушом било погођено 550.000 хектара и да су осигуравајуће куће исплатиле скоро 40 милијарди форинти одштете. Ове године би, према тим проценама, могло бити и горе, јер је чак 90 одсто територије земље већ у ризику од суше.

Нови премијер Петер Мађар најавио је да је од министра екологије Ласла Гајдоша затражио план помоћи пољопривредницима.

„Потребан нам је непосредан акциони план да бисмо смањили утицај тешке суше која се очекује ове године, на водне ресурсе, заштиту природе, пределе и пољопривреду”, навео је Мађар.

Речни саобраћај је друга велика жртва, јер низак водостај подразумева да бродови морају да носе мање терета него у нормалним околностима. Током сличног таласа ниског водостаја у јулу 2025, Атила Бенчик, заменик председника Мађарског удружења бродарства, рекао је да су теретни бродови на Дунаву могли да плове са само 30 до 40 одсто капацитета, што је значило да остављају више од половине терета и да трошкови транспорта могу нагло да порасту.

Дунав је транспортни коридор за житарице, гориво, грађевински материјал, хемијске производе и друге масовне терете и када барже не могу да се пуне до краја, роба се пребацује у више тура или пак на друге видове превоза. То подиже цене, успорава испоруке и смањује предност речног транспорта, који је иначе јефтинији и енергетски ефикаснији, упозоравају економисти.

Туристички крузери су нешто отпорнији од тешко натоварених баржи, али ни они нису имуни на низак водостај. У таквим ситуацијама мењају се руте, скраћују деонице, путници се понекад пребацују аутобусима између пристаништа, а мањи „газ” постаје пресудан. Будимпешта као туристичко средиште дунавског приобаља због тога трпи пре свега логистички ризик, јер бродови могу да пристану, али планирани проласци ка Бечу, Братислави или јужно од града, зависе од критичних плићака на целој рути.

Најосетљивије питање је нуклеарна електрана „Пакш”, која се налази на обали Дунава и користи речну воду за хлађење. Према подацима објављеним прошле године, реактори користе воду из Дунава, а прописано је да се производња мора смањити ако температура реке пређе 30 степени Целзијусових. Мађарско Министарство енергетике је тада навело да климатске промене све чешће доводе до достизања тог прага, нарочито лети и при ниским водостајима.

Како кажу у „Пакшу”, тренутно главни проблем није температура воде, већ питање шта би се могло догодити ако суша потраје до јула или августа. Ова електрана има четири реактора укупне снаге око 2.000 мегавата, па би свако ограничење њеног рада имало значај за електроенергетски систем земље.

Када је реч о фабрикама, предузећима и јавним установама, засад нема знакова да би могло доћи до прекида рада због ниског Дунава. Ризик је индиректан, у виду скупљег транспорта и наводњавања, већег притиска на локалне водоводе и могућих енергетских проблема уколико током лета дође до ниског водостаја и високих температура.

Мађарска се са ниским водостајима последњих деценија суочавала више пута. Посебно се памте сушне године: 2003, 2011, 2012, 2015, 2018, 2022. и 2025. У тим периодима проблеми су били отежана пловидба, пад подземних вода, штете у пољопривреди, угрожена водена станишта фауне и забринутост за индустрију и енергетику.

Одговор надлежних на овакве периоде до сада је био усмерен на задржавање воде у земљишту, обнову канала, флексибилније управљање постојећом инфраструктуром и прекограничну сарадњу. Дунавска комисија је у априлу ове године објавила да су водне управе Аустрије, Бугарске, Хрватске, Мађарске, Румуније, Словачке, Србије и Украјине разматрале хидролошке податке и планове за 2026, с посебним освртом на багеровање и одржавање пловног пута. Закључак је да Мађарска тренутно није у фази масовних рестрикција воде, али јесте пред озбиљном узбуном.

Према оцени Тибора Бироа, директора Института за еколошку одрживост и потпредседника Мађарског хидролошког друштва, ова земља је практично у „континуираном водном дефициту” још од 2017. године. Он је у емисији „Плава планета”, чији је домаћин бивши председник Мађарске Јанош Адер, изјавио да се у земљи смењују сушни периоди без довољно влажних сезона, које би обновиле резерве подземних вода.

Биро је упозорио да су у појединим деловима Мађарске нивои подземних вода у последњих неколико деценија опали и за 10 до 12 метара. Посебно је угрожен пешчани регион Хомокхачаг у централном делу земље, где се већ годинама бележи убрзано исушивање земљишта. Према његовим речима, суша више није само метеоролошки, већ и хидролошки и друштвени проблем, јер се све теже обнављају и реке, и канали, и подземне резерве.

Јанош Адер је оценио да су последице већ драматичне и упозорио да у земљи данас постоји 37 мањих водотокова који током лета периодично пресушују, што је до пре неколико деценија било карактеристично углавном за јужну Европу. Он је нагласио да је ситуација нарочито опасна јер се чак 95 одсто пијаће воде у Мађарској добија из подземних и обалски филтрираних извора.

„Не смемо дозволити да прекомерно експлоатишемо подземне резерве као што се догодило у деловима Шпаније и Индије”, упозорио је Адер, додајући да би у наредних десет до 15 година и пољопривредници и комунални системи могли да се суоче са озбиљним несташицама ако се сада не предузму мере.

Мађарске власти последњих година покушавају да промене приступ управљању водама. Уместо деценијске политике брзог одвођења воде после поплава, све више се практикује „задржавање воде у пределу”. То значи да се канали, рукавци и плавне површине користе тако да вода што дуже остане у земљишту и допуни подземне резерве.

Бивши државни секретар за водопривреду Жолт В. Немет изјавио је крајем 2025. да је Влада због суше одобрила хитне мере за задржавање воде и издвојила око 4,7 милијарди форинти, односно приближно 12 милиона евра. У оквиру тих мера вода је намерно усмеравана у шумске и плавне пределе на истоку земље како би се повећала влажност земљишта и обновили локални екосистеми.

Мађарска данас покушава да уведе модел такозваног мозаичног задржавања воде. Идеја је да се вода не концентрише само у великим акумулацијама, већ да се задржава на што више тачака – у каналима, шумама, пашњацима, старим речним рукавцима и мочварним зонама. Стручњаци сматрају да је то једини начин да се успори пад подземних вода.

Нуклеарни реактори стрепе од топле воде

Најосетљивије питање је нуклеарна електрана „Пакш”, која се налази на обали Дунава и користи речну воду за хлађење. Према подацима објављеним прошле године, реактори користе воду из Дунава, а прописано је да се производња мора смањити ако температура реке пређе 30 степени Целзијусових. Мађарско Министарство енергетике је тада навело да климатске промене све чешће доводе до достизања тог прага, нарочито лети и при ниским водостајима.

Како кажу у „Пакшу”, тренутно главни проблем није температура воде, већ питање шта би се могло догодити ако суша потраје до јула или августа. Ова електрана има четири реактора укупне снаге око 2.000 мегавата, па би свако ограничење њеног рада имало значај за електроенергетски систем земље.