Loš život zbog velikog priraštaja

Od našeg stalnog dopisnika

Kairo – Niko ne zna tačno koliko Mahmud ima godina. Jedno je sigurno. On bi odavno trebalo da uživa svoje penzionerske dane. Ali ne. Iako je više od 40 godina radio kao domaćin u rezidenciji jugoslovenskih ambasadora, on nastavlja – sada to čini na drugim mestima – da kuva, poslužuje, servira, jer kod kuće ga čeka mnogo gladnih usta. Mahmud ima dve žene, jedanaestoro dece, a kada je reč o unucima – nije sasvim siguran, da li ih je 23 ili 24. U najmnogoljudnijoj arapskoj zemlji more je onih poput Mahmuda, naročito na selu. Stanovništvo Egipta uvećalo se za poslednjih pola veka tri puta, a od dolaska na vlast sadašnjeg predsednika Hosnija Mubaraka, 1981. taj broj se udvostručio i sada iznosi 79 miliona.

Ove alarmantne brojke iznete su na nedavnoj Nacionalnoj konferenciji o populaciji u Kairu. Predsednik Hosni Mubarak upozorio je da bi do 2050. broj stanovnika mogao da dostigne 160 miliona, što dramatično ugrožava ekonomski i socijalni razvoj. Zvone zvona na uzbunu. Predsednik je insistirao da „ova i generacije koje dolaze” moraju da se ozbiljno uhvate u koštac sa baukom koji „poništava sve napore za razvoj društva i opterećuje nacionalne resurse” do krajnjih granica.

I stvarno, uprkos rastu ekonomije od sedam procenata godišnje, nezaposlenost je ogromna, a 40 odsto Egipćana živi ispod linije siromaštva, odnosno sa manje od dva dolara dnevno. Nepodeljeno je mišljenje učesnika konferencije da rešavanje problema prenaseljenosti zemlje predstavlja ključ za političku stabilnost, ekonomski rast, bolji kvalitet života, bolje zdravstvo, komunalne i socijalne usluge.

Manji priraštaj istovremeno bi olakšao borbu za oskudne resurse kao što su plodno zemljište, hrana i voda, istakao je Abdel Aziz, jedan od članova Izvršnog komiteta Saveta za populaciju. On je dodao da Egipat već sada nije u stanju da prehrani stanovništvo i „da trećinu budžeta potroši na uvoz hrane”. Treba napomenuti da Egipćani žive uglavnom u dolini Nila, na oko četiri procenta ukupne teritorije ove velike zemlje.

Konferencija je kao cilj naznačila dvoje dece u porodici. U te svrhe zacrtan je i novi budžet od oko 94 miliona dolara, za nacionalnu kampanju o idealnoj egipatskoj porodici. Da bi se postigla čarobna formula 2+2, Mubarak je u centar pažnje stavio status žene. Zauzeo se za bolje obrazovanje i smanjenje nepismenosti koja među ženama dostiže 70 odsto.

Na konferenciji nisu predložene konkretne mere kontrole rađanja, jer bi to bio problem u konzervativnom, dominantno islamskom, društvu. Međutim, bez saradnje verskih vođa, ovaj cilj je teško postići. Stoga se Mubarak obratio poglavarima islamske zajednice, vodećim zvaničnicima koptske i drugih hrišćanskih crkava, kao i ministrima u vladi da „narodu objasne svu ozbiljnost problema”.

Statistički podaci govore da se u Egiptu svake 23 sekunde rodi jedno dete. Razlika u mortalitetu i natalitetu govori da broj stanovnika raste godišnje za oko 1,4 miliona, te da svake godine više od pola miliona ljudi kuca na vrata tržišta rada. Ovakav teret teško bi izdržale mnogo jače ekonomije, mišljenje je stručnjaka.

Da sve ovo nije lako sprovesti, ilustruje i nedavno usvojeni Zakon o detetu, koji je izazvao oštre diskusije u parlamentu i veliko protivljenje islamista. Na meti, posebno članova „Muslimanske braće” i nekih islamskih autoriteta, našao se član zakona koji zabranjuju brakove za devojke mlađe od 18 godina. Tako Mohamed Rafat Osman sa islamskog Univerziteta Al-Azhar, tvrdi da je taj član u suprotnosti sa šarijom, islamskim pravom.