Лош живот због великог прираштаја

Од нашег сталног дописника

Каиро – Нико не зна тачно колико Махмуд има година. Једно је сигурно. Он би одавно требало да ужива своје пензионерске дане. Али не. Иако је више од 40 година радио као домаћин у резиденцији југословенских амбасадора, он наставља – сада то чини на другим местима – да кува, послужује, сервира, јер код куће га чека много гладних уста. Махмуд има две жене, једанаесторо деце, а када је реч о унуцима – није сасвим сигуран, да ли их је 23 или 24. У најмногољуднијој арапској земљи море је оних попут Махмуда, нарочито на селу. Становништво Египта увећало се за последњих пола века три пута, а од доласка на власт садашњег председника Хоснија Мубарака, 1981. тај број се удвостручио и сада износи 79 милиона.

Ове алармантне бројке изнете су на недавној Националној конференцији о популацији у Каиру. Председник Хосни Мубарак упозорио је да би до 2050. број становника могао да достигне 160 милиона, што драматично угрожава економски и социјални развој. Звоне звона на узбуну. Председник је инсистирао да „ова и генерације које долазе” морају да се озбиљно ухвате у коштац са бауком који „поништава све напоре за развој друштва и оптерећује националне ресурсе” до крајњих граница.

И стварно, упркос расту економије од седам процената годишње, незапосленост је огромна, а 40 одсто Египћана живи испод линије сиромаштва, односно са мање од два долара дневно. Неподељено је мишљење учесника конференције да решавање проблема пренасељености земље представља кључ за политичку стабилност, економски раст, бољи квалитет живота, боље здравство, комуналне и социјалне услуге.

Мањи прираштај истовремено би олакшао борбу за оскудне ресурсе као што су плодно земљиште, храна и вода, истакао је Абдел Азиз, један од чланова Извршног комитета Савета за популацију. Он је додао да Египат већ сада није у стању да прехрани становништво и „да трећину буџета потроши на увоз хране”. Треба напоменути да Египћани живе углавном у долини Нила, на око четири процента укупне територије ове велике земље.

Конференција је као циљ назначила двоје деце у породици. У те сврхе зацртан је и нови буџет од око 94 милиона долара, за националну кампању о идеалној египатској породици. Да би се постигла чаробна формула 2+2, Мубарак је у центар пажње ставио статус жене. Заузео се за боље образовање и смањење неписмености која међу женама достиже 70 одсто.

На конференцији нису предложене конкретне мере контроле рађања, јер би то био проблем у конзервативном, доминантно исламском, друштву. Међутим, без сарадње верских вођа, овај циљ је тешко постићи. Стога се Мубарак обратио поглаварима исламске заједнице, водећим званичницима коптске и других хришћанских цркава, као и министрима у влади да „народу објасне сву озбиљност проблема”.

Статистички подаци говоре да се у Египту сваке 23 секунде роди једно дете. Разлика у морталитету и наталитету говори да број становника расте годишње за око 1,4 милиона, те да сваке године више од пола милиона људи куца на врата тржишта рада. Овакав терет тешко би издржале много јаче економије, мишљење је стручњака.

Да све ово није лако спровести, илуструје и недавно усвојени Закон о детету, који је изазвао оштре дискусије у парламенту и велико противљење исламиста. На мети, посебно чланова „Муслиманске браће” и неких исламских ауторитета, нашао се члан закона који забрањују бракове за девојке млађе од 18 година. Тако Мохамед Рафат Осман са исламског Универзитета Ал-Азхар, тврди да је тај члан у супротности са шаријом, исламским правом.