Digitalna kampanja na minus 36 stepeni

Od našeg specijalnog izveštača

Prvi izbori ove godine u svetu održavaju se danas u Kazahstanu, velikoj zemlji centralne Azije koja se poslednjih godina zbog svog geostrateškog položaja i ekonomskog uspona nameće kao sve važniji faktor u globalnoj politici. Ishod je prema anketama vrlo izvestan – doneće partiji koja je već tri decenije na vlasti još pet godina nadmoći u donjem domu parlamenta, Mažilisu. Međutim, za lidere u Nursultanu, nekadašnjoj Astani, imaju veliki značaj jer su prvi parlamentarni izbori otkako je novi predsednik Kasim Žomart Tokajev došao na vlast, preduzevši niz reformi u skladu s novom politikom „države koja sluša građane”.

U prestonicu na jugu sibirske stepe stiglo je skoro 400 posmatrača iz 40 zemalja i nekoliko desetina stranih novinara. Ironijom sudbine pristizali su baš u vreme kada su iz Vašingtona stizali do juče nezamislivi prizori invazije na Kapitol hil, iz zemlje koja obično drugima strogo sudi o slobodi i regularnosti glasanja.

U gradu koji je proglašen za prestonicu 1997. umesto Almatija, pa 2019. preimenovan u Nursultan po prvom i do tada jedinom predsedniku od sticanja nezavisnosti Nursultanu Nazarbajevu, ništa nije prethodna dva dana ukazivalo da je u toku kampanja, jer se većina aktivnosti od početka pandemije preselila na digitalne platforme. Nema ni mnogo stranačkih bilborda na širokim bulevarima, uz koje se smenjuju moderni oblakoderi od stakla, glomazne zgrade koje nisu iz sovjetskog vremena, ali su im po stilu slične i dela svetski poznatih arhitekata.

Očekuje se manja izlaznost nego na predsedničkim izborima u maju 2019. što zbog pandemije, što zbog izuzetno hladnog vremena, mada nije neuobičajeno za januar u drugoj najhladnijoj prestonici na svetu posle Ulan Batora. Ove nedelje živa u termometru je išla i do minus 36 stepeni. Reka Išim, zaleđena od novembra do marta, prekrivena je snegom. Deca se po njoj sankaju i prizor je idiličan za šetnju po lepo uređenom keju, ali se teško može izdržati više od pola sata jer hladnoća štipa za oči i obraze, a mobilni telefoni znaju da se ugase, naročito „ajfon”.

Kazahstan je prošao bolje od mnogih zemalja u pogledu pandemije. U zemlji sa 18 miliona stanovnika ukupno je zaraženo oko 200.000 ljudi, a 2.780 je umrlo. Poslednjih dana je ispod hiljadu novih slučajeva dnevno, bez preminulih. Uskoro bi trebalo da počne vakcinacija, „Fajzerovom” vakcinom i ruskim „sputnjikom”, koji će se ovde proizvoditi. Škole i fakulteti rade onlajn, firme takođe ako mogu. Posle jednog strogog zaključavanja prošlog marta i jednog kraćeg u junu, prodavnice, bioskopi, restorani sada normalno rade uz određene mere. Maske su obavezne svuda u zatvorenom i svi to poštuju, na ulazu se meri temperatura, obavezan je PCR test za zalazak u zemlju.

Maksimalne mere zaštite primeniće su i na glasačkim mestima, na kojima se bira 98 od 107 poslanika. Ostale će izabrati Skupština naroda Kazahstana, savetodavno telo sastavljeno od predstavnika brojnih manjina. Ankete pokazuju da će vladajuća partija Nur Otan ponovo osvojiti ubedljivu većinu. Da bi se sprečio jednopartijski parlament, što se desilo na izborima 2007, u Mažilis ulazi druga partija po broju glasova čak i ako ne pređe cenzus od sedam odsto.

U dosadašnjem sazivu su pored Nur Otana, koji pripada centru, još samo Ak Žol, umereno nacionalistička stranka desnog centra koja se zalaže za postepeni prelazak sa jakog predsedničkog sistema na parlamentarnu republiku, i Narodna partija Kazahstana levog centra, rebrendirani komunisti koji su tu reč izbacili iz naziva jer kod dela građana ima negativni naboj.

Obe su dosad imale po sedam poslanika i uglavnom glasale isto kao vladajuća većina. Sada su na listićima i dve manje partije Adal i Aul. Prva ima centrističku platformu sa fokusom na razvoj agroindustrije, a druga je tipična „seljačka”, okrenuta ruralnom stanovništvu koje čini 42 odsto populacije. Nacionalna socijaldemokratska partija, koja sebe zove jedinom pravom opozicijom, bojkotuje izbore jer smatra da tekući političke reforme ne pomažu suštinski političkom napretku zemlje i zbog toga što i dalje dominira „ista politička elita”.

Partijski sekretar Nur Otana Alibek Aldenej kaže da građani traže demokratizaciju i pluralizam mišljenja, ali da promene treba da budu postepene i sistemske.

„Ne smemo da dozvolimo da nam se dese ’žuti prsluci’ kao u Francuskoj ili ovo što se dogodilo u Vašingtonu”, rekao je delegaciji stranih novinara u centrali stranke, futurističkoj višespratnici iz koje vode kampanju. I predsednik Tokajev je u prvom obraćanju naciji 2019. naglasio da „eksplozivna nesistematična politička liberalizacije može da dovede do nestabilnosti” i „gubitka državnosti”, aludirajući na bivše sovjetske države koje su neslavno prošle sa obojenim revolucijama.

Tokajev je uveo koncept „države koja sluša” građane. Osnovao je Nacionalni savet javnog poverenja, savetodavno telo koje vodi dijalog s predstavnicima građana i predlaže reforme. Neke od njih koje se tiču izbora već su sprovedene: uvedena je kvota od 30 odsto za žene i mlade na partijskim listama, dok je prag za registrovanje partije smanjen sa 40.000 na 20.000 članova.

Usvojen je zakon koji će opoziciji u parlamentu dati priliku da više utiče na rad tog tela, olakšane su procedure za registraciju mirnog okupljanja. Vlastima se zamera to što su ovog puta posle lošeg iskustva sa blogerima koji su uživo preko interneta pratili izbore 2019. i ukazivali na nepravilnosti posmatračima zabranili lajvstriming. Nijedni izbori od sticanja nezavisnosti od SSSR-a 1991. nisu po oceni zapadnih posmatrača bili fer i slobodni.

Kazahstan je deveta zemlja po površini, četiri puta veća od Francuske. Bogat je naftom, uranijumom i drugim retkim mineralima. Godinama je zahvaljujući visokoj stopi rasta napredovao do zemlje srednjeg dohotka. Od 18 miliona stanovnika ove pretežno muslimanske zemlje, Kazasi čine dve trećine, Rusi 20 odsto, a ostalo su brojne manjine. Polovina stanovnika je mlađa od 29 godina. I dalje se sprovodi program Bolašak (budućnost), koji je Nazarbajev pokrenuo devedesetih da bi formirao novu generaciju lidera. Od dve do tri hiljade mladih se svake godine šalje o trošku države na najbolje strane univerzitete, uz obavezu da po diplomiranju pet godina rade u domovini. To su sada desetine hiljada mladih ljudi koji odlično govore jezike i zauzimaju položaje u javnom i privatnom sektoru, a u zemlju donose i drugačije vrednosti kako bi svoju domovinu vodili u korak sa svetom.

Spoljna politika zasnovana je na više stubova, pa tako pored tradicionalnog savezništva s Rusijom, s kojom deli kopnenu granicu od 7.600 kilometara, ima odlične odnose s Kinom, EU, SAD i mnogim drugim zemljama, uključujući i Srbiju.

Benzin 40 dinara, a „prolom” voda 300

Prosečna plata u Kazahstanu je oko 500 dolara, koliko iznosi i cena kvadratnog metra stana u staroj gradnji, dok su novi duplo skuplji. U zemlji koja ima bogate rezerve nafte u Kaspijskom moru benzin je očekivano jeftin. Litar košta od 40 do 50 dinara kada se preračuna iz kazaških tengi, ali zato naša „prolom” voda u supermarketu košta 300 dinara za flašu od litar i po.

Plata poslanika je oko 2.000 dolara. Vladajuće stranka je obećala povećanje nastavničkih plata, a lekarima uvećanje zarade dva i po puta do 2023. godine.