Дигитална кампања на минус 36 степени

Од нашег специјалног извештача

Први избори ове године у свету одржавају се данас у Казахстану, великој земљи централне Азије која се последњих година због свог геостратешког положаја и економског успона намеће као све важнији фактор у глобалној политици. Исход је према анкетама врло известан – донеће партији која је већ три деценије на власти још пет година надмоћи у доњем дому парламента, Мажилису. Међутим, за лидере у Нурсултану, некадашњој Астани, имају велики значај јер су први парламентарни избори откако је нови председник Касим Жомарт Токајев дошао на власт, предузевши низ реформи у складу с новом политиком „државе која слуша грађане”.

У престоницу на југу сибирске степе стигло је скоро 400 посматрача из 40 земаља и неколико десетина страних новинара. Иронијом судбине пристизали су баш у време када су из Вашингтона стизали до јуче незамисливи призори инвазије на Капитол хил, из земље која обично другима строго суди о слободи и регуларности гласања.

У граду који је проглашен за престоницу 1997. уместо Алматија, па 2019. преименован у Нурсултан по првом и до тада једином председнику од стицања независности Нурсултану Назарбајеву, ништа није претходна два дана указивало да је у току кампања, јер се већина активности од почетка пандемије преселила на дигиталне платформе. Нема ни много страначких билборда на широким булеварима, уз које се смењују модерни облакодери од стакла, гломазне зграде које нису из совјетског времена, али су им по стилу сличне и дела светски познатих архитеката.

Очекује се мања излазност него на председничким изборима у мају 2019. што због пандемије, што због изузетно хладног времена, мада није неуобичајено за јануар у другој најхладнијој престоници на свету после Улан Батора. Ове недеље жива у термометру је ишла и до минус 36 степени. Река Ишим, залеђена од новембра до марта, прекривена је снегом. Деца се по њој санкају и призор је идиличан за шетњу по лепо уређеном кеју, али се тешко може издржати више од пола сата јер хладноћа штипа за очи и образе, а мобилни телефони знају да се угасе, нарочито „ајфон”.

Казахстан је прошао боље од многих земаља у погледу пандемије. У земљи са 18 милиона становника укупно је заражено око 200.000 људи, а 2.780 је умрло. Последњих дана је испод хиљаду нових случајева дневно, без преминулих. Ускоро би требало да почне вакцинација, „Фајзеровом” вакцином и руским „спутњиком”, који ће се овде производити. Школе и факултети раде онлајн, фирме такође ако могу. После једног строгог закључавања прошлог марта и једног краћег у јуну, продавнице, биоскопи, ресторани сада нормално раде уз одређене мере. Маске су обавезне свуда у затвореном и сви то поштују, на улазу се мери температура, обавезан је ПЦР тест за залазак у земљу.

Максималне мере заштите примениће су и на гласачким местима, на којима се бира 98 од 107 посланика. Остале ће изабрати Скупштина народа Казахстана, саветодавно тело састављено од представника бројних мањина. Анкете показују да ће владајућа партија Нур Отан поново освојити убедљиву већину. Да би се спречио једнопартијски парламент, што се десило на изборима 2007, у Мажилис улази друга партија по броју гласова чак и ако не пређе цензус од седам одсто.

У досадашњем сазиву су поред Нур Отана, који припада центру, још само Ак Жол, умерено националистичка странка десног центра која се залаже за постепени прелазак са јаког председничког система на парламентарну републику, и Народна партија Казахстана левог центра, ребрендирани комунисти који су ту реч избацили из назива јер код дела грађана има негативни набој.

Обе су досад имале по седам посланика и углавном гласале исто као владајућа већина. Сада су на листићима и две мање партије Адал и Аул. Прва има центристичку платформу са фокусом на развој агроиндустрије, а друга је типична „сељачка”, окренута руралном становништву које чини 42 одсто популације. Национална социјалдемократска партија, која себе зове једином правом опозицијом, бојкотује изборе јер сматра да текући политичке реформе не помажу суштински политичком напретку земље и због тога што и даље доминира „иста политичка елита”.

Партијски секретар Нур Отана Алибек Алденеј каже да грађани траже демократизацију и плурализам мишљења, али да промене треба да буду постепене и системске.

„Не смемо да дозволимо да нам се десе ’жути прслуци’ као у Француској или ово што се догодило у Вашингтону”, рекао је делегацији страних новинара у централи странке, футуристичкој вишеспратници из које воде кампању. И председник Токајев је у првом обраћању нацији 2019. нагласио да „експлозивна несистематична политичка либерализације може да доведе до нестабилности” и „губитка државности”, алудирајући на бивше совјетске државе које су неславно прошле са обојеним револуцијама.

Токајев је увео концепт „државе која слуша” грађане. Основао је Национални савет јавног поверења, саветодавно тело које води дијалог с представницима грађана и предлаже реформе. Неке од њих које се тичу избора већ су спроведене: уведена је квота од 30 одсто за жене и младе на партијским листама, док је праг за регистровање партије смањен са 40.000 на 20.000 чланова.

Усвојен је закон који ће опозицији у парламенту дати прилику да више утиче на рад тог тела, олакшане су процедуре за регистрацију мирног окупљања. Властима се замера то што су овог пута после лошег искуства са блогерима који су уживо преко интернета пратили изборе 2019. и указивали на неправилности посматрачима забранили лајвстриминг. Ниједни избори од стицања независности од СССР-а 1991. нису по оцени западних посматрача били фер и слободни.

Казахстан је девета земља по површини, четири пута већа од Француске. Богат је нафтом, уранијумом и другим ретким минералима. Годинама је захваљујући високој стопи раста напредовао до земље средњег дохотка. Од 18 милиона становника ове претежно муслиманске земље, Казаси чине две трећине, Руси 20 одсто, а остало су бројне мањине. Половина становника је млађа од 29 година. И даље се спроводи програм Болашак (будућност), који је Назарбајев покренуо деведесетих да би формирао нову генерацију лидера. Од две до три хиљаде младих се сваке године шаље о трошку државе на најбоље стране универзитете, уз обавезу да по дипломирању пет година раде у домовини. То су сада десетине хиљада младих људи који одлично говоре језике и заузимају положаје у јавном и приватном сектору, а у земљу доносе и другачије вредности како би своју домовину водили у корак са светом.

Спољна политика заснована је на више стубова, па тако поред традиционалног савезништва с Русијом, с којом дели копнену границу од 7.600 километара, има одличне односе с Кином, ЕУ, САД и многим другим земљама, укључујући и Србију.

Бензин 40 динара, а „пролом” вода 300

Просечна плата у Казахстану је око 500 долара, колико износи и цена квадратног метра стана у старој градњи, док су нови дупло скупљи. У земљи која има богате резерве нафте у Каспијском мору бензин је очекивано јефтин. Литар кошта од 40 до 50 динара када се прерачуна из казашких тенги, али зато наша „пролом” вода у супермаркету кошта 300 динара за флашу од литар и по.

Плата посланика је око 2.000 долара. Владајуће странка је обећала повећање наставничких плата, а лекарима увећање зараде два и по пута до 2023. године.