Rembrantovo delo uskoro na aukciji u Sadebiju

Dimenzije su joj samo 16 sa 21 centimetar, a reč je o slici „Avram i anđeli” izuzetne vrednosti i lepote, koju je 1646. naslikao veliki majstor Rembrant van Rajn, prikazavši na njoj jednu od starozavetnih biblijskih scena. To je, ujedno, i jedno od samo dva njegova dela na kojima je prikazana starozavetna tematika, a koje se još nalaze u privatnim rukama, pa se očekuje da na ovomesečnoj aukciji u njujorškom Sadebiju slika dostigne cenu od 30 miliona dolara.

Kako piše „Art njuzpejper”, poslednji put javno je prodata daleke 1868, za 64 funte, a nalazila se od 2005, u rukama Marka Fiša, poverenika Metropoliten umetničkog muzeja u Njujorku – on je sliku kupio za javno neobjavljenu sumu upravo od jednog od zvaničnika Sadebija, pri čemu se spekuliše da je ta transakcija mogla tada da iznosi oko pet miliona funti. Iz poznate aukcijske kuće poručuju da je ovo „jedna od poslednjih prilika da se nabavi jedno od važnih Rembrantovih dela, budući da su skoro sve slike ovog umetničkog dometa u rukama privatnih kolekcionara širom Engleske”. Krajem decembra „Avram i anđeli” putovali su u Dubai, na izložbu koju je upriličio Sadebi, a sledeća njena stanica je Hongkong, pa upućeni u tržište umetničkim delima naslućuju da bi i budući kupac mogao da bude uporavo iz Azije. Jer kada je ista aukcijska kuća otkrila retki portret čiji je autor takođe Rembrant 2018, to je delo tada otišlo na azijsku turneju posle koje je završilo u Luvru u Abu Dabiju.

Slika je, inače, tokom 2017, bila i centralni eksponat izložbe „Božanski susret: Rembratovi „Avram i anđeli” i to u prestižnim odajama Frik muzeja u Njujorku, nekada kući poznatog američkog industrijalca Henrija Kleja Frika, strasnog kolekcionara dela starih majstora. Još jedna zanimljivost u vezi sa ovim delom odnosi se na Lusijana Frojda, ekscentrika koji se divio svom kolegi Rembrantu, i koji je, budući da je naslikao Fišov portret, imao priliku da upravo ovu starozavetnu predstavu proučava uživo tokom tri meseca u svom ateljeu. Čak je pokušao i da ga rekreira u formi gravure, ali je od toga odustao i rad nije završio.

Trebalo bi pomenuti i to da poštovaoci velikog holandskog umetnika odnedavno imaju još jednu priliku da „zavire” u retko viđena njegova remek-dela koja se čuvaju u privatnim zbirkama – novi dokumentarac „Moj Rembrant” otkriva ko su to pojedinci koji „žive sa Rembrantom” i koji imaju sreće da poseduju neke od njegovih najboljih slika. Osim Rembranta lično, inspiracija za ovaj poduhvat Oeki Hogendik bila je i činjenica da je interesovanje za kupovinu dela starih majstora u poslednjih nekoliko godina znatno povećano i da se može meriti sa sumama koje se izdavaju za dela savremene umetnosti, kategorije koja je tokom proteklih decenija bila prestižnija.