Protiv pčelara i priroda i zakoni

Trebinje – U vremenu u kojem je nezaposlenost jedan od najvećih društvenih problema, traganje za alternativnim izvorima prihoda mnoge Hercegovce okrenulo je pčelarstvu. Proizvodnja meda na ovom području ima viševekovnu tradiciju, a zbog specifičnog biljnog sveta sa mnogo lekovitih biljaka od kojih je žalfija posebno cenjena, hercegovački med ima posebne kvalitete i aromu koji ga svrstavaju među najkvalitetnije u Evropi. Zbog toga je cena meda proizvedenog u hercegovačkom kršu viša od cene ostalih vrsta, a prodaja je uglavnom unapred zagarantovana. I ne čudi što su u posleratnom periodu u kršu nikle stotine novih pčelinjaka i što se sve veći broj ljudi odlučuje za pčelarstvo.

Prema podacima Pčelarske zadruge „Žalfija” iz Trebinja u šest istočnohercegovačkih opština registrovano je skoro hiljadu proizvođača meda.

– Za pčelarstvo se zanimaju ljudi svih generacija, a poslednjih godina sve je veći broj mladih koji žele da se bave ovim poslom. Jer, pčelarstvo u Hercegovini za mnoge više nije samo hobi već važan posao od kojeg se živi, kaže Rade Kozjak, direktor Pčelarske zadruge „Žalfija”.

Iako je u poslednjih pet godina napravljen značajan pomak u pristupu pčelarstvu, mnoga pitanja u ovoj oblasti još nisu regulisana. Činjenica je da domaća proizvodnja ne može podmiriti potrebe tržišta, pa se uvozi med sumnjivog kvaliteta iz evropskih zemalja pa čak i Kine, prepun antibiotika i drugih štetnih materija. Istovremeno, u BiH ne postoji ni jedna akreditovana laboratorija za analizu meda, pa se u prodaji nađe svega i svačega, napominju pčelari.

– Prema analizama obavljenim u Italiji i Francuskoj, hercegovački med spada u red najkvalitetnijih u Evropi. Ocenjuje se hemijski sastav, udeo vode, šećera, sadržaj antibiotika i drugih štetnih supstanci. Postoji interesovanje stranih kompanija za izvoz našeg meda, ali problem je što BiH nema potpisane trgovinske sporazume sa Evropskom unijom, pa nije dozvoljen izvoz proizvoda životinjskog porekla. Nadamo se da će nedavno potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju makar ubrzati usvajanje nekih bitnih dokumenata, ali, i u tom slučaju biće potrebno godinu ili dve da hercegovački med „izađe” u Evropu, kaže Rade Kozjak.

Osim regulative za izvoz meda, Bosna i Hercegovina nije uredila ni domaće zakone: Zakon o pčelarstvu još je u nacrtu i čeka se njegovo usvajanje, koje opet, prema nekim izvorima, usporava upravo uvoznički lobi. Ni priroda poslednjih godina nije naklonjena pčelarima: dok je 2005. u Hercegovini proizvedeno rekordnih šest stotina tona meda, prošle godine je iz košnica izvađeno tek dvadesetak tona. Stalne promene temperature, smene kišnog i sušnog perioda ni ove godine ne obećavaju dobar prinos. Zbog svega toga opravdana je bojazan da bi pčelarstvo kao jedna od perspektivnih grana poljoprivrede u Hercegovini, umesto ekspanzije moglo da doživi stagnaciju.